Dijalog bez perspektive zbog blokade Prištine

Nezainteresovanost Albina Kurtija, politička nestabilnost na Kosovu i Metohiji prošle godine i indiferentnost međunarodne zajednice na KiM, koja nije pokazala spremnost da izvrši pritisak na lidera Samoopredeljenja – glavni su razlozi zašto je dijalog Beograda i Prištine i dalje na konopcima. Poslednji sastanak dve delegacije održan je prošlog četvrtka u Briselu, a dve strane su razgovarale o sprovođenju Deklaracije o nestalim osobama, dok je delegacija Beograda posebno insistirala na hitnom formiranju Zajednice srpskih opština dogovorene pre skoro 13 godina. Još jednom se potvrdilo da će suštinski napredak klinički „mrtvog” dijaloga biti moguć samo ukoliko Brisel bude koristio sve ekonomske mehanizme prisile prema Prištini ili ukoliko Vašington pokrene svoju inicijativu i odluči da stavi tačku na ovaj problem u Evropi.

Da su razgovori u Briselu prošlog četvrtka bili teški, potvrdio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju i glavni pregovarač Beograda na tehničkom nivou Petar Petković, istakavši da je insistirao na hitnom formiranju ZSO, kao i da je ukazao na težak položaj srpskog naroda na Kosmetu. Naglasio je da Beograd ostaje apsolutno posvećen kompromisnom i mirnom rešenju. Petković je potvrdio i da je održan prvi sastanak Zajedničke komisije za implementaciju Deklaracije o nestalim osobama, podsetivši da se Beograd godinama borio da se realizuje takav sastanak. Ukazao je da je delegacija Beograda bila spremna i u decembru da zarad toga dođe u Brisel, ali da je Priština tada to odbila zbog izbora na Kosovu i Metohiji.

Inače, pre susreta krajem prošle nedelje, poslednja runda razgovora održana je u septembru prošle godine, a i tada je Petković, kao i na svim ranijim sastancima, insistirao na formiranju zajednice. Da dijalog i normalizacija odnosa Beograda i Prištine nemaju alternativu, jer je to jedini put za dugoročni mir u regionu, svi su saglasni pred kamerama, ali se nije mnogo odmaklo. Izuzetak je to što je zasedala Zajednička komisija za pitanje nestalih, ali i to opet na inicijativu Beograda. Upravo evropski posrednik u dijalogu je Peter Sorensen, koji se još uvek „nije proslavio”, iako je optimistično krenuo. Na prvom sastanku u Prištini u martu prošle godine izjavio je da „imamo dobar početak”.

Od starta se međutim, malo toga primetnog dešavalo u pozitivnom smeru. I to uprkos činjenici da se danski diplomata od početka mandata do kraja novembra sa predstavnicima Beograda i Prištine sastao neverovatnih 67 puta. Sve bez bilo kakvih opipljivih rezultata. Sastajao se Sorensen i sa komandantom Kfora, zamenicom generalnog sekretara NATO-a, nemačkim i francuskim zvaničnicima, ministrima spoljnih poslova Španije, Finske... Ali najviše zvaničnike Beograda i predstavnike privremenih prištinskih institucija ipak nije okupio za zajedničkim stolom.

Ni to ne čudi, ako se ima u vidu da Albin Kurti i njegov režim ne odustaju od eskalatornih koraka, a odbijaju da sprovedu svoju najvažniju obavezu koju je Priština preuzela još 2013. godine. Problem je što, osim predstavnika Beograda, niko već duže vreme ne pominje upravo formiranje ZSO. A kada se prenebregava uslov za nastavak dijaloga, koji predstavlja nešto što je potpisano tako davno i pre tolikih drugih predloga i zahteva upućenih Srbiji, sve to nesumnjivo utiče na bilo kakve dalje perspektive za ozbiljan nastavak razgovora. Istovremeno, upitno je šta su aktuelni evropski predstavnici uradili na usvajanju evropskog nacrta statuta zajednice. Nije poznato ni kakva su Sorensenova očekivanja od prištinskih vlasti. A za suštinsko rešavanje problema, pune su ruke posla. Ne samo da se Priština prinudi da ispuni svoje davno preuzete obaveze nego i da ne povlači dalje eskalatorne poteze, kojima je Kurti sklon i zbog kojih ni evropski posrednik u dijalogu danas nema mnogo prostora da čitav proces povede u pravom smeru.

Bivši predsednik Privremenog izvršnog veća Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija Zoran Anđelković kaže da je dijalog upao u krizu i da je posvećenost prištinske vlasti na najnižem nivou. Za „Politiku” podseća da se postignuti sporazumi ne implementiraju, kao što je sporazum o slobodi kretanja, telekomunikaciji, energetici, a pre svega o ZSO. Zbog toga je, dodaje, neophodno potražiti novi pristup koji će voditi normalizaciji odnosa.

„Posle pokrajinskih izbora na kojima je ubedljivo pobedio, Kurti smatra da je ojačao, što je tačno. Ako pođemo od njegovih poruka iz izborne kampanje pre pet godina kada je otvoreno govorio da ga dijalog sa Beogradom apsolutno ne interesuje i da je sedma stavka u njegovom radu, tek posle pritisaka iz Brisela na rečima je promenio takav stav. Bez ozbiljnih pritisaka Kurti nikada neće biti zainteresovan za dijalog. I sve što se do sada događalo bio je politički marketing, pa i tamo gde je glumio zainteresovanost za razgovor. Najvažnije mu je bilo da se pojavi, a ne da se dođe do konkretnih rešenja”, kaže Anđelković.

Očekuje da će Kurti i ove godine nastaviti sa takvom politikom jer oni još smatraju da je Priština njihovo, kako kaže, maloletno čedo koje su oni, protivno međunarodnom pravu i Povelji UN, priznali. Kaže da je u kršenju međunarodnog prava otvorena Pandorina kutija sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i da sada ulazimo u još kompleksniji stadijum, jer smo u dobu kada je sila postala ključan element u međunarodnim odnosima. U toj igri pravde nema, a baš nepravda prija igračima sa tzv. Kosova. Istovremeno se intenzivira Kurtijeva antisrpska kampanja i on gleda da iskoristi to što je pažnja svetskih i evropskih prestonica usmerena prema Grenlandu, pa da ispod radara zloupotrebi situaciju i da nastavi teror nad Srbima.

„Kurti je svestan da iza njegove politike otvoreno stoji Nemačka i jedini način da se on prisili na dijalog jeste pritisak onih koji su napravili tu veštačku tvorevinu ’Kosovo’. Veliki žele da završe svoj cilj kada je reč o nastavku politike prema Srbiji i da priznanjem tzv. Kosova opravdaju bombardovanje naše zemlje. Naruku im ide i to što je Kosmet prošle godine bio u konstantnoj izbornoj kampanji, a i objektivno Sorensen nije diplomata visokog profila kao što je to bila, recimo, baronica Ketrin Ešton”, kaže Anđelković. Dodaje da je realna opasnost da se dođe u situaciju u kojoj će se praviti neka vrsta veštačke dinamike i pokušaja pritisaka isključivo na Beograd, koji se već nalazi pod pritiskom zbog mnogih drugih pitanja, a koji će verovatno biti u izbornoj godini.

Činjenica je da u Prištini nije bilo u potpunosti funkcionalne vlasti i da je izborna kampanja praktično bila permanentna. S druge strane, čak i dok je Kurtijev režim bio u tehničkom mandatu, politika diskriminacije Srba nastavljala se tokom čitave godine. U neku ruku je delimično odblokirana u poslednjem kvartalu 2025. nakon lokalnih izbora, kada je Srpska ubedljivo trijumfovala, povratila vlast na severu i zadržala je južno od Ibra, kao i odlukom u Briselu da se najavi ukidanje restriktivnih mera. Ali svakako 2025. nije bila godina za ozbiljniji politički dijalog. Čini se da su u neku ruku postojali kontakti Brisela sa Beogradom i da su oni bili korektni, ali osim tehničkih nije bilo posebnih političkih pomaka.

Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević za naš list navodi da se u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine došlo do tačke kada je formiranje ZSO ključ svega. „Taj ključni element – da se formira i da zaživi ZSO – koji je trebalo da doprinese napretku u dijalogu ne može da se ostvari, jer Kurti to neće i jer su oni stalno u parlamentarnoj krizi. Tu Sorensen nije mogao ništa da uradi. EU je po pitanju dijaloga nemoćna. Oni neće da idu sa daljim sankcijama protiv Prištine, čekaju rasplet političke krize i dok to ne bude rešeno, nema ni napretka u formiranju ZSO. Sorensen je mogao da uradi dve stvari, ili da traži jače sankcije za Kosovo ili da traži formiranje ZSO, ali je očigledno postojala tolerancija zbog političke krize na Kosovu”, kaže Zečević.

Briselske diplomate kao da ne shvataju, ili svesno prećutkuju, da je Beograd u stvari učinio mnogo bolnije kompromise nego Albanci kada je reč o Briselskom sporazumu. Upravo zbog toga bi trebalo, ukoliko žele pomak s mrtve tačke dijaloga, da se izvrši pritisak na novu vlast u Prištini, jer proces normalizacije jedino može da se deblokira ako krene formiranje ZSO u skladu sa briselskim dogovorom. Pokazalo se da Brisel ima određene metode pritiska, da su one možda slabašne, ali da mogu delimično u saradnji sa Vašingtonom da naprave jači i konkretniji pritisak. Zato je, prema nekim ocenama, na Prištinu mnogo veći uticaj imala odluka Vašingtona da suspenduje planove za strateški dijalog.

A američki stručnjak za spoljne poslove Čarls Kapčan iz Saveta za spoljne odnose u Vašingtonu ocenio je da Albin Kurti neće uložiti napor u dijalog sa Srbijom i da će nastaviti sa pritiskom na srpsku zajednicu, zbog čega će takođe nastaviti nesuglasice sa SAD i EU, dok američki profesor i albanski lobista Danijel Server navodi da će SAD i EU vršiti pritisak na novu vladu u Prištini kako bi se ostvario napredak u primeni tzv. ohridskog sporazuma i formiranju ZSO. Obojica podsećaju da dijalog sa Beogradom nije bio deo izbornog programa Samoopredeljenja i da je svima jasno da Priština nije spremna na kompromis ni zarad dobrih odnosa sa Zapadom.

Zoran Anđelković navodi da za Ameriku Kosovo nije prioritet na međunarodnom nivou, uzimajući u obzir veliki porast tenzija u svetu nakon hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i američkih pretnji Grenlandu. To jednostavno nikako ne odgovara srpskoj zajednici jer će se samo omogućiti da Kurti nastavi da pritiska i vrši teror nad srpskom zajednicom. „Za SAD i Donalda Trampa ima mnogo više važnijih pitanja nego što je to tzv. Kosovo. Balkan im je objektivno daleko od očiju i interesa, ali će objektivno imati u svojoj agendi, a kada će to biti, niko ne može da zna. Za njih je najvažnije kako će rešiti krizu u Iranu, odnos sa evropskim partnerima i Rusijom, a mi im nismo ni približno tako bitni. Najvažni je stav SAD jer kada one nešto traže, to se sprovede. Kod njih nema ’apelujemo i molimo da se sprovede’, kao što radi EU, oni zaista zapovedaju. Imam utisak da su SAD nekim čudom vratile u život sporazum EU, nameravaju da ga sprovedu u delo i stave na raspolaganje sankcije, ako se to ne desi”, kaže Anđelković.

Možda to malo ko želi da prizna, ali proces dijaloga pod pokroviteljstvom EU sada se čini istorijski potrošen kao model, jer je ishod upitan. Imao je na početku periode kada je davao rezultate, od 2011. do 2013, kada je njime upravljala Ketrin Ešton, koja je lično imala veliku političku težinu i bila je podržana od SAD i EU. Tada su postignuti dogovori, više tehničke nego političke prirode, za koje su obe strane dale saglasnost. I njihove tekovine i dalje postoje. Onda je dijalog došao do plafona, dalje nije mogao jer su na red stigle najteže teme.

Za Prištinu je to davanje unutrašnje autonomije srpskoj zajednici kroz Zajednicu srpskih opština, a za Beograd je ono što briselske diplomate nezvanično govore, a to je de fakto priznanje Kosova. Razlika je, međutim, u tome što se Priština na ZSO obavezala svojim potpisom, i to uz garancije EU, dok Beograd jasno poručuje da nema nameru da prizna jednostranu proglašenu nezavisnost tzv. Kosova i da prihvati tako brutalno gaženje međunarodnog prava i Povelje UN. Nakon svega, to ne bi bio ni prvi, ni poslednji dijalog koji je doživeo ovakvu sudbinu. Upravo zato je previše optimistično reći da se očekuje da dijalog zaista oživi, jer je došlo do regresije – ne samo da se ne postižu novi primenjivi dogovori već se i oni stari urušavaju i guraju pod tepih.

Mina Zirojević: Pritisak na Beograd biće veliki, EU želi da se ponovo pita

Viša naučna saradnica Instituta za uporedno pravo Mina Zirojević za „Politiku” kaže da je svima jasno da ne postoji ni simulacija dijaloga, ali ipak očekuje da će pritisak EU ove godine biti jači. „Možemo da vidimo da nemaju nikakvu ulogu u bilo kakvim sukobima na svetu, od Ukrajine, preko Afrike do Azije. Oni su pomalo skrajnuti sa mape svetskih lidera i Brisel želi da se ponovo pita. Ekonomska situacija u EU je veoma loša i nezadovoljstvo naroda u okviru unije raste i izbori koji su se dogodili doveli su suverenističke snage. Očekujem da će pritisak i na Beograd biti veliki, ali nikakav ustupak Priština neće učiniti. Vidimo da se ona naoružava i čini sve da se ujedini sa zemljama koje su neprijatelji Srbije i da predstavljaju neki blok – a to su Albanija i Hrvatska”, kaže Zirojevićeva. Ističe da Srbija ne sme da sedi skrštenih ruku i da ona treba da povuče konkretne poteze.

„I mi moramo da simuliramo sastanak sa Prištinom, ali ne smemo da pristanemo ni na šta više, da insistiramo da se sve što je dogovoreno i obećano sprovede u delo, pre svega formiranje ZSO. Ako to ne budu uradili, postoje i neke kontramere koje i mi možemo da preduzmemo”, kaže Zirojevićeva. Navodi da bismo i mi morali da objedinimo one zemlje koje imaju, u najmanju ruku, rezervisan stav prema Prištini, kao što su, na primer, Grčka, Severna Makedonija i Crna Gora, koje su u opasnosti da ostanu bez delova svoje teritorije.

„Grčka akademija nauka je još 1998. godine upozorila na albanske pretnje i navela korake koji će biti povučeni, a to je prvo otcepljenje Kosova i Metohije, da će posle toga uzeti ’preševsku dolinu’, deo Crne Gore i gotovo celu Severnu Makedoniju i da će na kraju krenuti ka Grčkoj. Oni će uzimati deo Grčke tako što će se polako naseljavati, što je evidentna činjenica od pre četvrt veka. Vidimo da je to plan koji se radi i insistiranjem na tom planu mi možemo da okupimo zemlje koje bi trebalo da apsolutno budu na našoj strani i mi napravimo front koji je mnogo jači od njihovog”, kaže Mina Zirojević i upozorava da se i na Kosmetu sprovodi ideja pravljenja „kosovske pravoslavne crkve”. Zaključuje da mi moramo da se sukobimo sa svakom takvom idejom jer, kako kaže, videli smo put od proglašenja lažne crkve do otimanja crkava i manastira koji su temelj srpske duhovnosti.