Kokain na kju-ar kodu

Pojavom društvenih mreža i razvojem savremenih tehnologija kriminal se prelio i na virtuelni svet.

Pre nekoliko godina širom Velike Britanije pojavili su se plakati za prodaju narkotika, a sve informacije građani su lako mogli da dobiju očitavanjem kju-ar kodova. Uskoro su se pojedini i sa naših prostora dosetili da trguju narkoticima na isti način.

Prošle godine je u blizini Knez Mihailove ulice u Beogradu primećen veliki broj oglasa za prodaju marihuane. Pod sloganom „Kupi kvalitet sigurno preko neta kriptom” prodavao se kanabis u prestonici, dok slučaj nije prijavljen MUP-u. Nedavno, sličan scenario dogodio se i u Crnoj Gori, a sve je razotkrila novinarka RTV Podgorica Sara Vuković.

– Dobila sam informaciju od svog izvora da se određene nalepnice pod nazivom „Sneg” sa istaknutim kju-ar kodom nalaze u centru Podgorice. Sneg, prevedeno na engleski, u žargonu ilegalnog tržišta označava kokain. Otišla sam na lokacije koje su mi date da proverim informaciju, a skeniranjem koda ušla sam na veb-sajt na kojem je naznačeno da se prodaje „najbolji prah iz Južne Amerike” i istaknut je cenovnik za određenu gramažu, kao i smernice kako građani mogu da poruče ovu supstancu. Plaćanje su mogli da izvrše isključivo u kriptovalutama – rekla je ona za „Politiku”.

Ona je objasnila da je reč o metodi „ded drop”, što znači da isporuka bude na sakrivenoj lokaciji, a gugl koordinate i fotografije za pronalazak mesta budu poslate onome ko je poručio.

– Prethodno je potrebno da se kreira nalog na ovom sajtu, a otvoreno nude i posao na puno radno vreme za lepljenje takvih nalepnica u Podgorici, Budvi, Baru i Tivtu – jedan dolar iznosi jedna zalepljena nalepnica. Kontakt sa operaterom se vrši, između ostalog, i preko društvene mreže „Telegram” – rekla je Vukovićeva.

Napomenula je da su pomenute nalepnice primećene na više lokacija u crnogorskoj prestonici, ističući da postoje indicije da je sličan sadržaj primećen i u Budvi.

Ona je naglasila da je odmah obaveštena i Uprava policije, kao i da je tek nakon pet dana usledio odgovor da je istraga u toku, ali da detalji nisu navedeni.

Reakcije na ovo otkriće u Crnoj Gori bile su podeljene.

– Veliki broj građana je prepoznao ozbiljnost situacije i važnost da se o ovome govori, dok je nekolicina pokušala da skrene fokus sa problema na mene lično i na Televiziju Podgorica. Pojedini komentari su išli toliko daleko da su govorili o tome kako televizija pravi svojevrsnu reklamu za pomenuti sajt, a takav narativ je pogrešan i manipulativan, ukazivanje na problem nije njegovo promovisanje. Naprotiv, to je osnovna uloga novinarstva: informisati javnost o pojavama koje se dešavaju u njihovom gradu i predstavljaju ozbiljan bezbednosni rizik – zaključila je naša sagovornica.

Strahinja Dević, stručnjak za informacione tehnologije, objasnio je za naš list da je kju-ar kod zapravo samo format koji predstavlja kodirani podatak, a najčešće je reč o internet adresi.

– On je u suštini samo drugačija prezentacija teksta, tako da može da sadrži i tekst, broj telefona ili neke druge osnovne informacije – kazao je naš sagovornik.

Naglasio je da je kreiranje koda jednostavno, odnosno ne zahteva „nikakvo posebno tehničko znanje”, već može da se formira pomoću specijalizovanih softvera ili internet alata koji se u nekim slučajevima mogu pronaći i koristiti potpuno besplatno.

Činjenicu da kju-ar kod ne sadrži informacije o tome ko ga je napravio, kada je napravljen ili koliko je i gde korišćen, iskoristili su dileri za svoje „prljave poslove”.

Iako je reč o statičnom zapisu podataka koji ne sadrže „identitet autora”, svaki kod vodi ka nekom odredištu, a interakcija sa tim odredištem ostavlja zapis u nekom sistemu koji ga opslužuje, objasnio je Dević.

Kako je istakao, tragovi ne zavise od samog koda, već od infrastrukture na koju kod upućuje. U slučaju da kod sadrži neku adresu za kriptonovčanik, onda bi se određenom analizom „ko je šta prebacio” moglo doći do toga čiji je novčanik, ali ne i do podataka ko je kreirao kod, napomenuo je naš sagovornik.

– Digitalni kriminal često se oslanja na tehnologije koje su legalne i široko korišćene. Ključna je razlika u tome što digitalni prostor briše fizičke granice i dozvoljava da se nešto veoma brzo odvija istovremeno širom sveta.

Savremena tehnologija, digitalni svet i internet predstavljaju široki, i dalje nedovoljno istražen spektar – zaključio je Dević.