Кокаин на кју-ар коду

Појавом друштвених мрежа и развојем савремених технологија криминал се прелио и на виртуелни свет.

Пре неколико година широм Велике Британије појавили су се плакати за продају наркотика, а све информације грађани су лако могли да добију очитавањем кју-ар кодова. Ускоро су се поједини и са наших простора досетили да тргују наркотицима на исти начин.

Прошле године је у близини Кнез Михаилове улице у Београду примећен велики број огласа за продају марихуане. Под слоганом „Купи квалитет сигурно преко нета криптом” продавао се канабис у престоници, док случај није пријављен МУП-у. Недавно, сличан сценарио догодио се и у Црној Гори, а све је разоткрила новинарка РТВ Подгорица Сара Вуковић.

– Добила сам информацију од свог извора да се одређене налепнице под називом „Снег” са истакнутим кју-ар кодом налазе у центру Подгорице. Снег, преведено на енглески, у жаргону илегалног тржишта означава кокаин. Отишла сам на локације које су ми дате да проверим информацију, а скенирањем кода ушла сам на веб-сајт на којем је назначено да се продаје „најбољи прах из Јужне Америке” и истакнут је ценовник за одређену грамажу, као и смернице како грађани могу да поруче ову супстанцу. Плаћање су могли да изврше искључиво у криптовалутама – рекла је она за „Политику”.

Она је објаснила да је реч о методи „дед дроп”, што значи да испорука буде на сакривеној локацији, а гугл координате и фотографије за проналазак места буду послате ономе ко је поручио.

– Претходно је потребно да се креира налог на овом сајту, а отворено нуде и посао на пуно радно време за лепљење таквих налепница у Подгорици, Будви, Бару и Тивту – један долар износи једна залепљена налепница. Контакт са оператером се врши, између осталог, и преко друштвене мреже „Телеграм” – рекла је Вуковићева.

Напоменула је да су поменуте налепнице примећене на више локација у црногорској престоници, истичући да постоје индиције да је сличан садржај примећен и у Будви.

Она је нагласила да је одмах обавештена и Управа полиције, као и да је тек након пет дана уследио одговор да је истрага у току, али да детаљи нису наведени.

Реакције на ово откриће у Црној Гори биле су подељене.

– Велики број грађана је препознао озбиљност ситуације и важност да се о овоме говори, док је неколицина покушала да скрене фокус са проблема на мене лично и на Телевизију Подгорица. Поједини коментари су ишли толико далеко да су говорили о томе како телевизија прави својеврсну рекламу за поменути сајт, а такав наратив је погрешан и манипулативан, указивање на проблем није његово промовисање. Напротив, то је основна улога новинарства: информисати јавност о појавама које се дешавају у њиховом граду и представљају озбиљан безбедносни ризик – закључила је наша саговорница.

Страхиња Девић, стручњак за информационе технологије, објаснио је за наш лист да је кју-ар код заправо само формат који представља кодирани податак, а најчешће је реч о интернет адреси.

– Он је у суштини само другачија презентација текста, тако да може да садржи и текст, број телефона или неке друге основне информације – казао је наш саговорник.

Нагласио је да је креирање кода једноставно, односно не захтева „никакво посебно техничко знање”, већ може да се формира помоћу специјализованих софтвера или интернет алата који се у неким случајевима могу пронаћи и користити потпуно бесплатно.

Чињеницу да кју-ар код не садржи информације о томе ко га је направио, када је направљен или колико је и где коришћен, искористили су дилери за своје „прљаве послове”.

Иако је реч о статичном запису података који не садрже „идентитет аутора”, сваки код води ка неком одредишту, а интеракција са тим одредиштем оставља запис у неком систему који га опслужује, објаснио је Девић.

Како је истакао, трагови не зависе од самог кода, већ од инфраструктуре на коју код упућује. У случају да код садржи неку адресу за криптоновчаник, онда би се одређеном анализом „ко је шта пребацио” могло доћи до тога чији је новчаник, али не и до података ко је креирао код, напоменуо је наш саговорник.

– Дигитални криминал често се ослања на технологије које су легалне и широко коришћене. Кључна је разлика у томе што дигитални простор брише физичке границе и дозвољава да се нешто веома брзо одвија истовремено широм света.

Савремена технологија, дигитални свет и интернет представљају широки, и даље недовољно истражен спектар – закључио је Девић.