Ustanovljena nagrada „Dušan Mitić Car”

Niš – Uspomenom na njega, govorimo o njemu, ali još više govorimo o sebi. Borbom protiv zaborava u njegovu čast, borimo se da u sećanju sačuvamo onog koji je od prolaznosti branio sve nas – naše ulice, poglede, dodire, jednu metamorfozu grada i ljudi, čoveka koji je od naizgled prolaznih momenata običnih života stvarao večnost, ali i trenutke zamrznute u vremenu kojima i ta gorda večnost zavidi.

Ako bi Nišlijama postavili asocijaciju uz pomoć termina – fotografija, grad, hroničar i rokenrol, bez izuzetka svi bi odgovorili – Dušan Mitić Car.

Elem, internet časopis za kulturu „Gledišta” i porodica pokojnog Dušana Mitića Cara, pokrenuli su godišnju nagradu za fotografiju koja će nositi ime čuvenog fotografa.

Konkurs za prvo izdanje nagrade biće otvoren 9. marta na dan Carevog rođenja i trajaće do 1. oktobra kada časopis „Gledišta” obeležava svoj rođendan. Ime prvog laureata biće poznato 23. oktobra na dan kada je Car otišao u večnost.

Imajući u vidu vremenski opseg trajanja konkursa i činjenicu da će nagrada imati nacionalni, ali i mogući regionalni karakter, tvorci ideje gaje nadu da bi ovo priznanje brzo moglo da postane jedno od bitnijih u oblasti u kojoj se dodeljuje.

– Njegovi prvi koraci bili su amaterski, ali je brzo izgradio prepoznatljiv rukopis. Do 1983. godine, kada postaje stalni foto-reporter, već je formirao stil zasnovan pretežno na crnobeloj fotografiji, jasnoj osetljivosti za trenutak, čoveka i emocije. Sarađivao je sa „Grafitom”, „Narodnim novinama”, „Večernjim Novostima” i drugim medijima, beležeći sve – od uličnih scena do značajnih događaja. U tom periodu profilisao se kao fotograf koji ne beleži samo činjenice, nego ispisuje vizualne priče – navodi se u tekstu časopisa „Gledišta”.

Dušan Mitić Car, rođen je 9. marta 1953. godine u Nišu, gradu u kojem je i preminuo 23. oktobra 2021. u 68. godini. Zlatno doba njegovog stvaralaštva bile su osamdesete i devedesete kada je stekao status jednog od najboljih fotografa Srbije i nekadašnje Jugoslavije.

Objavio je crnobelu knjigu rok fotografija „Knjiga ritma” 1991. godine, zatim luksuznu foto-monografiju „Niš – grad sa snovima” 1995. godine i biografsku knjigu – verovatno i svoj najznačajniji zbirni rad „Knjiga bede” 2001. posvećenu siromaštvu, socijalnoj nejednakosti i marginalizovanim zajednicama.

Carevi savremenici, kolege i prijatelji ističu – da njegove fotografije jesu imale dušu ali da bi bilo nepotpuno čak i šturo okarakterisati ih samo na taj način. One su imale i nešto više – viziju, poentu, priču i izraženu ličnost. Ako slika govori hiljadu reči, onda je njegova slika (fotografija) svojih hiljadu reči mogla da kaže i šapatom i krikom, i molitvom i opomenom, i da uvek bude podjednako iskrena i ubedljiva.

Ipak, priča o Caru ima i svoju tužnu stranu. Nažalost podelio je sudbinu mnogih umetnika koji su kraj dočekali na margini. U bolesti bio je gotovo sirot i zaboravljen bez pomoći koji bi mu značila u poslednjim danima.

Nagrada koja će poneti njegovo ime, jeste znak zahvalnosti i znak sećanja na njega, ali je u isto vreme i opomena nama – da takve ljude više pazimo dok su živi.

Već rečeno, nagradu su ustanovili časopis „Gledišta” i porodica pokojnog fotografa. „Gledišta” od 2023. postoje isključivo u onlajn formatu i posle višedecenijske pauze nastavljaju tradiciju originalne štampane verzije ovog časopisa koji je izlazio u periodu između 1953. i 1964. godine.

Stalni saradnici časopisa iz tog, po njega slavnog perioda bili su: Stanislav Vinaver, Velimir Živojinović Masuka, Vuk Filipović i mnogi drugi.

Za generacije koje dolaze, ostaće zabeleženo da je u „Gledištima” neke od svojih prvih pesama objavio i Branko Miljković.