Lečenje botulinskim otrovom

Botulinski toksin se već dve decenije koristi u medicini kao izvrstan lek, ali je neuporedivo veću slavu stekao kao sredstvo za ulepšavanje, tačnije za zatezanje bora. Ovaj otrov pripada grupi biološki najjačih, a proizvodi ga bakterija klostridijum botulinum. U organizam može da se unese konzervisanim namirnicama i nepravilno sušenim mesom, ili preko rane na koži. Ova bakterija izaziva različite oblike trovanja, od sasvim blagih do opasnih koja prekidaju komunikaciju nerava i mišića. U najtežim slučajevima čak nastaje njihova paraliza i prestanak disanja.

Ova trovanja je prvi opisao dr Justinus Kertner, austrijski poeta i lekar iz 19. veka. Posmatrajući obolele, dr Kertner je došao na ideju da se ovim otrovom mogu postići povoljni rezultati u lečenju neuroloških bolesti koje se ispoljavaju nevoljnim pokretima ili grčenjem mišića. Naime, znajući da kod botulizma paraliza zahvata sve mišiće, pomislio je da bi lokalnom primenom mogao da se postigne isti učinak samo na mestu davanja, bez opšte slabosti.

Zaustavlja bol

Zamisao austrijskog lekara ostvarena je tek mnogo godina kasnije, i to najpre u oftalmologiji za lečenje strabizma (razrokosti) kod dece. Posle brojnih ispitivanja neškodljivih doza i eksperimenata na životinjama, na ovaj poduhvat se 1981. godine odlučio američki oftalmolog dr Alan Skot. On je ubrizgavao botulin u odgovarajući očni mišić da bi se njegovim popuštanjem oko vratilo u normalan položaj, saznajemo od doc. dr Marine Svetel, neurologa na Odeljenju za degenerativne bolesti centralnog nervnog sistema i bolesti nevoljnih pokreta u beogradskom Institutu za neurologiju.

Veoma brzo botulin je počeo da se primenjuje i u neurologiji za lečenje poremećaja kontrole pokreta (distonije) koji može da nastane kao posebna bolest ili simptom drugih neuroloških oboljenja. Otrov smanjuje neželjene pokrete, ali i bol koji prati takvu, preteranu aktivnost mišića, ističe naša sagovornica.

– Povoljan efekat ove terapije postiže se kod osoba koje imaju nevoljno okretanje glave i vrata (tortikolis) i kod drugih neželjenih pokreta kao što su trzanje mišića lica (hemifacijalni spazam) ili grč i uvrtanje nekog dela tela pri pokušaju da se izvedu neke kretnje. Osoba s takvim neurološkim poremećajem može, recimo, u slučaju grafospazma (nemogućnosti pisanja) da svira klavir, šije, hekla, ali čim se lati pera, počinju pokreti zbog kojih je pisanje onemogućeno. Terapija botulinom je naročito značajna kod učestalog treptanja i zatvaranja očnih kapaka (blefarospazam), budući da bolesnicima omogućava normalan vid.

Za bolesti nevoljnih pokreta i grča mišića preporučuje se botulinski toksin. Grčevi znatno otežavaju svakodnevni život, pokretljivost, održavanje higijene, brigu o sebi, ometaju seksualne funkcije, izazivaju teškoće sa spavanjem i često dovode do gubitka raspoloženja i samopoštovanja. Njihovim lečenjem smanjuje se bol, sprečava se ukočenost zglobova i poboljšava pokretljivost, a dnevne aktivnosti su olakšane, kao i učešće u rehabilitaciji.

Lek za znojenje

Botulin se primenjuje i u lečenju zategnutosti mišića kod bolesnika koji su pretrpeli moždani udar zatvaranjem krvnog suda i oporavili se od njega, ali im zgrčena ruka ili noga ometaju pokrete ili korišćenje pomagala. Preterano znojenje potpazušnih jama, dlanova ili stopala takođe može da se leči na ovaj način jer deluje na glatke mišiće znojnih žlezda. U poslednje vreme ovaj lek se koristi i za lečenje hroničnih glavobolja izazvanih migrenom, povreda mozga i posledica dečije cerebralne paralize. Od naše sagovornice takođe saznajemo da se u Institutu za neurologiju može lečiti i takozvana spazmodična disfonija. Reč je o bolesti nevoljnih pokreta u kojoj mišićni grč zahvata glasnice pri svakom pokušaju da se izgovori reč. Glas koji prolazi kroz tako stisnuto grlo je izmenjen. Primena botulina u lečenju ove disfonije obavlja se u saradnji Dispanzera za botulinski toksin i Klinike za otorinolaringologiju Kliničkog centra Srbije i KBC „Zvezdara“, i uz pomoć aparata koji omogućavaju da se lek ubrizga u glasnicu.

(/slika2)Najkasnije nedelju dana posle ubrizgavanja ovog otrova nastaje popuštanje mišića i smanjenje neželjenog grča i nevoljnog pokreta. Dejstvo leka, nažalost, nije trajno. Vremenom blokada na nervnim ćelijama prestaje, neuro-mišićne veze se ponovo uspostavljaju. To je i razlog što davanje botulina mora da se ponavlja svaka tri do četiri meseca. Izuzetak je lečenje preteranog znojenja, čiji učinak traje devet meseci do godinu dana.

Prema dosadašnjim istraživanjima, efekat leka ostao je podjednako dobar i posle četvorogodišnjeg lečenja. Učinak se postiže kod približno 80 odsto bolesnika. Kao lek je potpuno bezbedan, budući da se koristi u dozama koje su od 200 do 300 puta manje od onih koje su škodljive. Daje se ambulantno, ne iziskuje ležanje i bolesnik posle primanja injekcije odlazi kući.

Neželjena dejstva botulina su privremena, podseća dr Svetel. Moguća je prolazna slabost lečenog i okolnih mišića, promena položaja i bol zbog novonastalog položaja, zamor i stanje slično gripu.

Vera Bošković

------------------------------------------------------

Udruženje obolelih od distonije

Prema studiji koju je obavio tim stručnjaka iz Instituta za neurologiju, utvrđeno je da u Beogradu 15 od 100.000 stanovnika boluje od neke distonije. Botulinom se leči njih 300. Doktorka Svetel, međutim, ističe da to nije realna slika, budući da mnoge osobe s nevoljnim pokretima i ne traže pomoć neurologa. U ovom institutu terapiju botulinom je prvi uveo akademik prof. dr Vladimir Kostić još 1987. godine. U vreme sankcija bolesnici su sami nabavljali lek, uprkos njegovoj visokoj ceni. Danas se terapija daje besplatno u Dispanzeru za botulinski toksin pri Institutu za neurologiju, Kliničkog centra Srbije.

Osnovano je i udruženje obolelih od distonije koji se sastaju dva puta godišnje da bi se upoznali sa stanjem njihove bolesti, slušali korisna predavanja i dobili konkretne informacije

---------------------------------------------------

Blokira pokrete

Kako deluje otrov izazvan bakterijom klostridijum botulinum? Prema rečima doktorke Svetel, delovanjeovog toksina je zasnovanona njegovom vezivanju za nervne završetke. Da bi se neka poruka prenela s nerava na mišiće potrebno je da seacetilholin (supstanca koja prenosi informaciju) oslobodi iz „kesica“ na krajevima nervnih ćelija. Toksin blokira izlazak acetilholina iz ćelije, komande s nerava se više ne prenose samostalno na mišiće i neželjeni pokreti prestaju.