Šta se krije u narko-podmornicama

Portugalska policija nedavno je zaplenila skoro devet tona kokaina nakon što je kod Azornih ostrva presrela narko-podmornicu koja se kretala ka Evropi.

Uhapšena su tri Kolumbijca i jedan državljanin Venecuele.

Samo nekoliko meseci ranije, u novembru prošle godine, portugalska policija presrela je narko-podmornicu koja je prevozila više od 1,7 tona kokaina na Atlantiku. Tada su uhapšena četiri muškarca – dvojica iz Ekvadora, jedan iz Venecuele i jedan Kolumbijac. Ovo podvodno plovilo je navodno bilo na putu prema Iberijskom poluostrvu, a polazna tačka bila je Južna Amerika. U januaru 2022. godine uhapšen je Oskar Moreno Rikardo – čovek koji je dve decenije bio na čelu kolumbijskog brodogradilišta, gde je sa svojim saradnicima gradio narko-podmornice za latinoameričke kartele. Time je, prema pisanju inostranih medija, okončana njegova duga „karijera” šverca droge u Sjedinjene Američke Države.

Iako karteli deluju decenijama na kopnu i u vazduhu, vodeni putevi za krijumčarenje narkotika nisu novi teren, naprotiv.

Prema raspoloživim podacima, prva narko-podmornica pojavila se početkom dvehiljaditih godina. To nije bila prava podmornica, već je jednim delom bila na površini vode. Bila je sačinjena od tri dela – u jednom se nalaze komande i posada, u drugom izuzetno jak motor, a u trećem roba, odnosno kokain. Takvo podvodno plovilo ima mogućnost kretanja od oko 16 čvorova i može da preveze u proseku osam tona kokaina, preneli su mediji.

Ono što je ključno i zbog čega je karteli i danas koriste jeste dizajn takve „podmornice” koji onemogućava radarima da je otkriju, a prema istraživanjima iz SAD, nadležni su do sada otkrili samo 14 odsto od ukupnog broja transporta kokaina „pod vodom”.

Narko-podmornice su navodno dizajnirane tako da za svega nekoliko trenutaka mogu da prime vodu i potonu, ali se to čini kako bi se uklonili dokazi i kako nadležni organi ne bi mogli da zaplene robu.

Narko-karteli smišljaju nove načine kako bi ostvarili svoj cilj – da velike količine droge stignu na lokaciju neopaženo i bez posledica. Kako se povećavaju kontrole nadležnih organa, tako se rađaju nove ideje za kartele.

Da nije samo reč o „dalekoj Kolumbiji”, pokazuju i vodene rute koje se najčešće koriste za krijumčarenje kokaina i na Jadranu. Takozvane ulazne tačke narkotika su luke Bar, Drač, Kopar, Ploče i Rijeka, objasnio je za naš list kriminolog Velimir Rakočević.

Napomenuo je da se više od 80 odsto kokaina prebacuje brodovima koje kontrolišu moćne crnogorske organizacije koje su čvrsto povezane sa narko-kartelima u Kolumbiji, Meksiku, Brazilu, Boliviji i Peruu.

Na pitanje da li su uočena pomenuta podvodna plovila na Jadranu, kriminolog je rekao da iako nema registrovanih zaplena podmornica za transport droge na tom moru, to ne znači da se one ne koriste za zloupotrebu i krijumčarenje.

„Svi obaveštajni podaci ukazuju da se podmornice koriste za prevoz kokaina, samo je problem u tome što nadležne službe nemaju kapaciteta da ih detektuju i zaplene. Uostalom, jedan broj narko-podmornica otkriven je u Pacifiku, a značajan broj i znatno bliže Jadranu”, rekao je on.

Na pitanje da li pomorske škole u Crnoj Gori mogu biti „odskočna daska” za ljude s druge strane zakona, naš sagovornik ističe da nije isključeno da je reč o teškoj zloupotrebi, odnosno da nekadašnji učenici stečeno znanje o plovilima koriste za život i rad u „podzemlju”.

„Crnogorski pomorci su na lošem glasu zbog toga što je jedan broj pomorskih kompanija doneo odluku da ne zapošljava upravo ove pomorce koji su hapšeni prilikom svake veće zaplene”, objasnio je kriminolog Rakočević.

Iako do sada nije bilo zaplena, naš sagovornik strahuje da je ovakav vid krijumčarenja odavno zaživeo na Jadranu, pre svega imajući u vidu planetarnu povezanost kriminalnih organizacija sa prostora Balkana i, kako je rekao, svojevrsnu globalizaciju kriminala.

Podmornica je, prema definiciji, podvodno plovilo koje može da se kreće ispod površine vode, a suštinski je formirana kako bi zaranjanjem obavljala različite misije i zadatke, objasnio je za „Politiku” vojni analitičar Vlade Radulović.

Kako je istakao, u zavisnosti od vrste podmornice variraju i dubine zaranjanja od nekoliko desetina do nekoliko stotina metara.

„Kada govorimo o proseku, reč je o nekim dubinama od oko 200, 300 metara, a postoje i novije generacije nuklearnih podmornica koje mogu dostići dubinu do 700 metara. Brzina i dubina zavise od generacija”, objasnio je Radulović, ističući da su se prva takva podvodna plovila kretala brzinom od nekoliko čvorova, ali da je današnji prosek oko 25 čvorova. „Da bi podmornica ostala zaštićena, odnosno neprimetna, ona treba da bude što je moguće tiša, što direktno zavisi od brzine njenog kretanja. Zbog toga je znatno važnija osobina koliko duboko plovilo može biti u vodi u odnosu na to kojom brzinom može da se kreće”, rekao je naš sagovornik.  

Prema njegovim rečima, ova plovila imaju različite namene te se, najprostije, mogu podeliti u nekoliko grupa – vojne, civilnospasilačke, istraživačke, borbene odnosno napadačke i transportne.

Vojni analitičar je napomenuo da se plovila koja koriste narko-karteli značajno razlikuju od vojnih podmornica, napominjući da je ovo plovilo izuzetno skupo, kao i da postoje modeli koji su poznati kao „zlatna ribica” zbog svoje vrednosti. Najjednostavnije rečeno, ilegalna brodogradilišta se snalaze i prave nešto nalik originalnim podmornicama, a prema mišljenju stručnjaka proizvod njihovog rada je „limena kutija” koja ima mogućnost da se kreće ispod površine mora ili okeana. Ipak, ma od čega bila napravljena, nije jednostavna za upravljanje.

„Veoma je komplikovano upravljati podmornicom, ne može ta veština lako da se savlada i potrebne su godine kako biste dobili školovanu posadu. Upravljanje podmornicom je jedno od najzahtevnijih, ako ne i najzahtevnije pomorsko zanimanje, to nije veština koja može da se savlada u nekom kabinetu, po ubrzanom kursu”, rekao je Radulović.

Zbog toga ne iznenađuje što je posada u narko-podmornicama satkana od bivših moreplovaca, ribara, brodskih inženjera i ljudi koji su nekada bili u vojnim strukturama.