Kalasova: Evropa ostaje saveznik SAD, Rusija nije supersila

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je danas da su Evropa i Sjedinjene Američke Države trajno povezane, ali da među njima postoje razlike u pojedinim pitanjima, odbacujući pritom ocene o navodnom civilizacijskom padu Evrope.

Govoreći na završetku Minhenske bezbednosne konferencije, Kalasova je reagovala na poruke američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je poručio da SAD i Evropa “pripadaju zajedno”, ali je istovremeno kritikovao evropsku migracionu i klimatsku politiku, kao i pristup slobodi govora.

“Poruka da su SAD i Evropa isprepletene, da su to bile i da će ostati, jeste važna”, rekla je Kalas, dodajući da je jasno da se dve strane “ne slažu u svim pitanjima” i da će tako ostati i ubuduće, piše Euraktiv. Ona je ocenila da su pojedine Rubijeve poruke bile namenjene i domaćoj publici u SAD, ali je naglasila da će EU ostati dosledna svojim principima, uključujući zaštitu demokratskih vrednosti i slobode medija.

“Dolazim iz zemlje (Estonije) koja je druga po Indeksu slobode medija, a slušam kritike iz zemlje koja je na 58. mestu na istom indeksu, to je zanimljivo”, rekla je Kalasova, aludirajući na poređenja između EU i SAD u međunarodnim izveštajima o stanju medijskih sloboda. Kalasova je, preneo je Juronjuz, odbacila tvrdnje o “vouk i dekadentnoj” Evropi, ističući da Unija ostaje privlačan politički i ekonomski projekat.

“Evropa se ne suočava sa civilizacijskim nestankom. Naprotiv, mnoge zemlje žele da joj se pridruže, a lista čekanja je duga”, rekla je ona, podržavši ubrzanje procesa pristupanja Ukrajine i ocenivši da je proširenje geopolitički prioritet.

U kontekstu jačanja evropske bezbednosti, Kalasova je poručila da je potrebno “povratiti evropsku sposobnost delovanja” i preuzeti veću odgovornost za sopstvenu odbranu, u svetlu rata u Ukrajini i promena u politici predsednika SAD Donalda Trampa. Odbacila je i pozive na formiranje evropske vojske, ističući da fokus treba da bude na jačanju postojećih nacionalnih armija i evropskog stuba unutar NATO-a.

Govoreći o ratu u Ukrajini, naglasila je da bezbednost Evrope počinje upravo u toj zemlji i upozorila da Rusija ne sme da ostvari veće dobitke za pregovaračkim stolom nego na bojnom polju.

“Budimo realni, Rusija nije supersila. Danas je Rusija slomljena. Najveća pretnja je da u pregovorima dobije više nego što je ostvarila na frontu”, rekla je ona, dodajući da vojni kapaciteti Moskve treba da budu ograničeni, da mora da plati ratnu štetu i da odgovara za ratne zločine, prenosi Tanjug.