Kačarevci spremni za „Slaninijadu”

Kačarevo – Blagodareći „Slaninijadi” Kačarevo se daleko pročulo, a posebno je poznato tokom četiri dana svetskog sajma najmasnijeg dela svinje, koji će se ove godine održati 39. put od 19. do 22. februara. Za predjubilarno izdanje, uveliko se ovde spremaju da prime goste iz Srbije i regiona i to tako što sa bazične slanine, lokalni asortiman proširili i na svakovrsne mesne prerađevine. Tako u severnom selu pančevačkog atara, još od tradicionalnog novembarsko-prazničnog svinjokolja, nema kuće, a da se dim ne vije bar iz dva odžaka. Pušnice su pune mesa, kobasica, šunki i u novije vreme kulena, a ponajviše slanine, kojima ovdašnji domaćini hvataju zalet za svetkovinu sušenih delikatesa.

Malo je još ostalo do otvaranja kapija „manifestacije slaninara”, ali se ovde više od tri meseca intenzivno spremaju za ovaj gastronomski festival. „Slaninijada” je svetska, doći će narod sa raznih strana, a takmičarski uzorci iz najrazličitijih kutaka planete. Zato u domaćinstvu Đurica udaraju poslednji glanc svojim tablama slanine i štapovima pečenice, koje dominiraju avlijom u „samo” jednoj pušnici. Već uveliko, desetine kila rumeno-mirisnih komada koji su dobili tri dima, sada se ljulja na promaji ili u višespratnoj, samo na oko skučenoj pušnici.

„Bez tri meseca ljuljanja, najpre na dimu, a onda, a imamo sreće sada i na banatskoj košavi, nema dobrog proizvoda. Uz slaninu koja je najzahtevnija, tu su i kobasice i za oba važna je redovna kontrola – kako sušenje napreduje, a da se ne pretera, ali i da ne ostanu „živi”. Zato posla ima svakodnevno, premeštamo ih sa donjih na gornje spratove, kako bi svaki dobio baš onoliko vatre i dima koliko treba i tako bar tri meseca, a ponešto mora i da se zna. Ljudi misle, samo usoliš i okačiš table, ali nije tako. Postoje pravila soljenja i odsoljavanja, koliko sve to mora da stoji u salamuri, pa tek onda sledi postepeno sušenje. Ja to radim na bukvi i piljevini, ona daje taj prvi šmek i što je najvažnije ublažava žar i jaru od briketa. Nedopustivo je da se pojavi vatra i na kratko, jer stvori koru, pore na mesu se zatvore i od sušenja nema ništa. Zato, samo strpljenja i nema žurbe”, priča za „Politiku” Kačarevac Milorad Đurica.

Interesantno je, da tradicija uspešno opstaje, iako se istovremeno broj svinja ovde s godinama smanjuje. Ljudi pričaju, nekada je svaka kuća imala pune kočine, ali i da se selo „emancipovalo”, pa gro-sirovine u Kačarevo stiže iz pogona većih klaničara, Takođe, proizvođačima ove robe, naruku ne idu ni vremenske prilike, koje su se promenile – tačnije prave zime su sve ređe, one prave s jakim mrazevima koji traju i banatskom košavom.

„Ove zime imamo sreće s vremenom. Hladno je, a ima i prirodnog provetravanja, koje je neophodno. Toliko su bile slabe zime prethodnih godina, da smo bili primorani da kakvu-takvu cirkulaciju vazduha obezbeđujemo uz pomoć ventilatora. Zato sam ja ove godine odustao od šunki, koje su najveći problem, jer njihova proizvodnja traje minimum dve godine, a za to vreme svašta se desi – slabe zime i nezabeleženo vrela leta. Uz ono strpljenje, stvarno je problem izvesti sve do kraja da se dobije kvalitetan proizvod. Kada dodamo i poteškoće sa nabavkom sirovine, sve to otežava isplativost ovog posla, a onda su cene visoke, pa nisu srećne ni mušterije, a ni mi, ali moramo da nađemo neku računicu. Uložiš mnogo, radiš i čekaš, pa mora i da se i naplati”, priča Đurica.

Termin je tradicionalno februarski, kada će se na štandovima „Slaninijade” naći ponuda mesnih ručnih radova iz čitave Srbije, a organizator, istoimeni Turistički klub, očekuje i takmičarske uzorke sa drugih kontinenata.