Američki napad pitanje dana?

Cene barela nafte, kao i zlata, nastavile su juče ozbiljno da rastu usled najnovijih vojnih pretnji u trouglu Izrael–SAD–Iran, sa neizvesnim šansama za njihovo skoro zaustavljanje i nesagledivim globalnim posledicama u slučaju ostvarenja.

„Ili ćemo postići dogovor, ili će to biti nesrećno za njih. Mislim da bi za to bilo dovoljno vremena, 10–15 dana, manje-više. Iran mora ući u dogovor ili će ga zadesiti loše stvari”, upozorio je američki predsednik Donald Tramp, tokom leta za Džordžiju, preneo je londonski „Fajnenšel tajms”.

Ova najava predsednika SAD usledila je inače, ubrzo nakon upozorenja izraelskog premijera Benjamina Netanjahua Iranu: „Ako ajatolasi pogreše, i napadnu nas, primiće odgovor kakav ne mogu ni da zamisle.”

Stalna misija Irana pri UN u pismu generalnom sekretaru Svetske organizacije Antoniju Guteresu poručila je da retorika američkog predsednika Donalda Trampa prema Iranu „signalizira realan rizik od vojne agresije”. U tom slučaju, Teheran će smatrati vojne baze, imovinu i objekte „neprijateljske sile” legitimnom metom. Iran, kako je preneo britanski medij, ne želi rat, ali će odgovoriti „odlučno” u slučaju vojne agresije, stoji između ostalog, u toj epistoli.

Posle ovih „diplomatskih razmena”, cena barela severnoatlantske nafte („brent”) porasla je juče, u jednom trenutku na 72, 33 američka dolara (u ovoj sedmici, trend od „plus šest odsto”), da bi zatim neznatno pala. Istovremeno, barel lake teksaske nafte dostigao je cenu i od 67,03 dolara, dok je unca zlata (31,2 grama) i dalje stajala oko rekordnih 5.000 dolara... To zato što svetske naftne i berze plemenitih metala ovih dana ne žele da ignorišu eventualnu mogućnost da na Srednjem istoku, a možda i šire, vrlo uskoro dođe do razvoja zastrašujućeg scenarija.

A signali su brojni. Na jednoj strani, šef Bele kuće Donald Tramp „razmatra mogućnost ograničenog vojnog udara na Iran kako bi izvršio pritisak na Teheran da prihvati zahteve Vašingtona u vezi sa nuklearnim sporazumom, dok i dalje preferira diplomatsko rešenje”, objavio je juče američki „Volstrit džornal”, pozivajući se na neimenovane izvore. Prema tom navodu, potencijalni početni napad bio bi usmeren na nekoliko vojnih ili vladinih objekata i mogao bi da bude izveden u roku od nekoliko dana.

Na toj liniji signala: „SAD će unapred obavestiti Izrael ako odluči da lansira napad na Iran”, preneo je juče Israeli Broadcasting Authority. Inače, 59 odsto Izraelaca podržava pridruživanje Izraela potencijalnom udaru SAD na Iran, 29 odsto je „protiv”, dok 12 odsto „nije sigurno”, navodi anketa izraelskog Channel 12.

U međuvremenu, u američkom Kongresu pojavljuju se sumnje u ovlašćenja američkog lidera da pokrene „rat na Srednjem istoku”, kao i posledično mogućim neprijatnim posledicama po džep američkih potrošača.

„Američki narod glasao je za niže cene (goriva), ne za još jedan rat na Srednjem istoku. Ustav je jasan: predsednik nema ovlašćenje da počne rat, bez odobrenja Kongresa”, primetila je Elizabet Voren, demokratski senator iz Masačusetsa.

Svetske naftne berze inače imaju procenu da bi u slučaju za njih najzlokobnijeg scenarija koji obuhvata i zatvaranje Ormuskog prolaza, cene barela lako mogle da skoče „plus 10 dolara”, ako ne i preko 100 dolara. Kolike su onda „šanse” da uskoro zapuca na Srednjem istoku, uprkos gomilanja američke „armade”, i gotovo uporednih iransko-ruskih pomorskih manevara usred Ormuskog prolaza (i kineske podrške sa pristojne razdaljine)?

Da diplomatija ovih dana ipak ima još neke šanse, ukazuje niz drugačijih signala od onih preteće ratobornih. U tom pravcu, možda treba razumeti predstojeći susret šefa američke diplomatije Marka Rubija sa premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom, najavljenom za 28. februar. Istovremeno, iz sasvim neočekivanog ugla, Mošen Peknedžad, iranski ministar za naftu, ocenio je juče da bi saradnja Teherana i Vašingtona u sektoru nafte i gasa „mogla biti moguća”, prenela je turska „Anadolu Ajansi”.

Kojim signalima sa Srednjeg istoka administracija u Vašingtonu uskoro neće odoleti, pokazaće vreme.