Амерички напад питање дана?

Цене барела нафте, као и злата, наставиле су јуче озбиљно да расту услед најновијих војних претњи у троуглу Израел–САД–Иран, са неизвесним шансама за њихово скоро заустављање и несагледивим глобалним последицама у случају остварења.

„Или ћемо постићи договор, или ће то бити несрећно за њих. Мислим да би за то било довољно времена, 10–15 дана, мање-више. Иран мора ући у договор или ће га задесити лоше ствари”, упозорио је амерички председник Доналд Трамп, током лета за Џорџију, пренео је лондонски „Фајненшел тајмс”.

Ова најава председника САД уследила је иначе, убрзо након упозорења израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа Ирану: „Ако ајатоласи погреше, и нападну нас, примиће одговор какав не могу ни да замисле.”

Стална мисија Ирана при УН у писму генералном секретару Светске организације Антонију Гутересу поручила је да реторика америчког председника Доналда Трампа према Ирану „сигнализира реалан ризик од војне агресије”. У том случају, Техеран ће сматрати војне базе, имовину и објекте „непријатељске силе” легитимном метом. Иран, како је пренео британски медиј, не жели рат, али ће одговорити „одлучно” у случају војне агресије, стоји између осталог, у тој епистоли.

После ових „дипломатских размена”, цена барела северноатлантске нафте („брент”) порасла је јуче, у једном тренутку на 72, 33 америчка долара (у овој седмици, тренд од „плус шест одсто”), да би затим незнатно пала. Истовремено, барел лаке тексаске нафте достигао је цену и од 67,03 долара, док је унца злата (31,2 грама) и даље стајала око рекордних 5.000 долара... То зато што светске нафтне и берзе племенитих метала ових дана не желе да игноришу евентуалну могућност да на Средњем истоку, а можда и шире, врло ускоро дође до развоја застрашујућег сценарија.

А сигнали су бројни. На једној страни, шеф Беле куће Доналд Трамп „разматра могућност ограниченог војног удара на Иран како би извршио притисак на Техеран да прихвати захтеве Вашингтона у вези са нуклеарним споразумом, док и даље преферира дипломатско решење”, објавио је јуче амерички „Волстрит џорнал”, позивајући се на неименоване изворе. Према том наводу, потенцијални почетни напад био би усмерен на неколико војних или владиних објеката и могао би да буде изведен у року од неколико дана.

На тој линији сигнала: „САД ће унапред обавестити Израел ако одлучи да лансира напад на Иран”, пренео је јуче Israeli Broadcasting Authority. Иначе, 59 одсто Израелаца подржава придруживање Израела потенцијалном удару САД на Иран, 29 одсто је „против”, док 12 одсто „није сигурно”, наводи анкета израелског Channel 12.

У међувремену, у америчком Конгресу појављују се сумње у овлашћења америчког лидера да покрене „рат на Средњем истоку”, као и последично могућим непријатним последицама по џеп америчких потрошача.

„Амерички народ гласао је за ниже цене (горива), не за још један рат на Средњем истоку. Устав је јасан: председник нема овлашћење да почне рат, без одобрења Конгреса”, приметила је Елизабет Ворен, демократски сенатор из Масачусетса.

Светске нафтне берзе иначе имају процену да би у случају за њих најзлокобнијег сценарија који обухвата и затварање Ормуског пролаза, цене барела лако могле да скоче „плус 10 долара”, ако не и преко 100 долара. Колике су онда „шансе” да ускоро запуца на Средњем истоку, упркос гомилања америчке „армаде”, и готово упоредних иранско-руских поморских маневара усред Ормуског пролаза (и кинеске подршке са пристојне раздаљине)?

Да дипломатија ових дана ипак има још неке шансе, указује низ другачијих сигнала од оних претеће ратоборних. У том правцу, можда треба разумети предстојећи сусрет шефа америчке дипломатије Марка Рубија са премијером Израела Бенјамином Нетанјахуом, најављеном за 28. фебруар. Истовремено, из сасвим неочекиваног угла, Мошен Пекнеџад, ирански министар за нафту, оценио је јуче да би сарадња Техерана и Вашингтона у сектору нафте и гаса „могла бити могућа”, пренела је турска „Anadolu Ajansi”.

Којим сигналима са Средњег истока администрација у Вашингтону ускоро неће одолети, показаће време.