Profesionalac je potreban beogradskoj sceni

Znate li vi, Tejo, kakve sam ja sve muke imao dok sam savladao osnovne pojmove iz tog vašeg literarnog sveta. Nećete mi verovati, bio sam ubeđen da su Aristotel, Platon, Hegel, Niče, Kafka... i ostali, sve sami agenti stranih obaveštajnih sila, da se viđate s njima i da radite za njih, reči su Luke Labana, osobenog junaka, reditelja i pisca Dušana Kovačevića kojeg je majstorski ovekovečio u svom dramskom delu „Profesionalac”.

Komad je napisan pre gotovo četiri decenije, skoro 25 godina nije bio na repertoaru, ali je nova verzija verna originalu spremna za novi susret sa beogradskom publikom. Premijerno čitanje dela „Profesionalac” biće izvedeno u subotu uveče, 21. februara od 19.30 sati na sceni „Bata Stojković” Zvezdara teatra. Scenografiju je kreirala Vladislava Munić Cunnington, kostime Dragica Laušević, kompozitor je Vladimir Marković.

Delo odoleva patini vremena od 1989. godine. Originalna verzija predvođena Danilom Batom Stojkovićem izvedena je čak 416 puta, od 1990. do 2002. godine. Zbog velike popularnosti predstave snimljen je i istoimeni film 2003. godine u kojem su igrali Bora Todorović i Branislav Lečić.

I ovoga puta Kovačević je odabrao proverenu glumačku ekipu. Iskusnom Igoru Đorđeviću poverio je lik pisca Teodora Teje Kraj, a Nenadu Jezdiću kompleksnog policajca Luke Labana, uz Anu Franić i Duška Aškovića.

– Dogovorili smo se da uradimo novu verziju „Profesionalca” tako da bude nešto što je danas bitno, da bude refleks na ovo što se danas događa. A zapravo radimo istu priču. Cela rasprava između policajca koji je deo državne bezbednosti i jednog pisca je apsolutno ista. Dramu sam pre gotovo 40 godina pisao u odnosu na ondašnju vlast, dolazak takozvane demokratije i odlazak komunizma, koji ustvari nikada nije otišao, bar u glavama pojedinih ljudi ostao je identičan u političkom smislu. Smena vlasti nosi sa sobom iste probleme i nade, iste želje i razočaranja – primećuje Dušan Kovačević, prisetivši se da je 1968. bio brucoš na Filozofskom fakultetu i imao sreću i nesreću da ga zahvate demonstracije sa željom da se dese velike promene...

Onda je došao čuveni 5. oktobar. I, šta se desilo? Jedno veliko ništa.

– Danas smo, opet uoči izbora i uoči promena, a zapravo želje i nade da će se s promenom deset ljudi promeniti i mentalitet naroda jesu nemoguće. To je cela zabluda. Mentalitet naroda se menja kroz vekove. Onaj koji očekuje, kao što smo mi očekivali 5. oktobra, da će smenom jedne i dolaskom druge vlasti sve biti kao u raju, došao je do velikog razočarenja i do onog strašnog čina, ubistva premijera – primetio je Dušan Kovačević i dodao:

– Luka Laban je pripadnik Državne bezbednosti, čovek koji vodi računa o nama. Oni se ne smenjuju. Ako se i smene, na njihova mesta dolaze ozbiljni ljudi, još bolji. A intelektualci, tako manje više stradaju i napišu tu i tamo poneku protestnu pesmu. Što uzdrma režim onako baš... Iluzija je da će biti bolje dok se svest naroda ne promeni tako da hoće nešto novo, a to je proces koji traje počev od škole i jako je dug. Ako bi se desilo ono što sanjamo i za 20 godina, to bi bio ogroman uspeh. Mi 200 i više godina živimo skoro u istom autokratskom sistemu, još od prvih vođa ustanaka, koji su stvari često rešavali sabljom.

Na premijerni susret sa iskusnim, probirljivim Igorom Đorđevićem, prvakom Drame nacionalnog teatra, publika čeka već šest godina. U pozorišni milje vraća se u punom sjaju, donoseći lik Teodora. Priznaje da oseća tremu:

– Imao sam veliku sreću da dobijem ovu ulogu Teodora Teje. Nisam mogao da zamislim smisleniji i bolji povratak na scenu. Teško možete da nađete bolje mesto i društvo od ovoga u Zvezdara teatru. Kada budete videli predstavu biće vam apsolutno jasno zašto je ona potrebna današnjoj beogradskoj sceni.

Predstava „Profesionalac” biće, po rečima Nenada Jezdića, emotivna, uzbudljiva, istinita, moguća, tačna i doživljena, komad sa pucanjem, plakanjem i pevanjem.

– Tumačeći šta je to što je emotivno, što ostaje u nama posle svih naših predrasuda i kakva je to emocionalna devastacija, vratiš se na ono što je neko pametniji rekao: da je ideologija puno emocija, malo znanja i po koja činjenica. U središtu komada je odnos dva čoveka na suprotnim stranama – naveo je Jezdić, osvrnuvši se na glumačkog maga Danila Batu Stojkovića (1934–2002), koji je tako tačno tumačio Luku Labana, sve do svoje smrti i po kojem danas nosi ime nova scena Zvezdara teatra. Govoreći o ličnoj vezi sa ovim komadom, Jezdić je podsetio da je kao student gledao Batu Stojkovića upravo na sceni koja danas nosi njegovo ime. Dva puta je svojevoljno gledao predstavu, a dva ili tri puta ga je Bata lično dovodio. Bio je fasciniran njegovom energijom, razmišljao kako bi on to igrao.

– I eto, sada mi se dalo da to igram, i to ne na bilo kojoj sceni, nego na sceni na kojoj je Bata igrao i koja zbog tih 400 i više izvođenja nosi njegovo ime. To je inspirativna i obavezujuća pozicija – naglasio je Jezdić.

Za Anu Franić lik sekretarice Marte je dragoceno iskustvo, ona bi samo malo ljubavi i radosti života… dok je Duško Ašković primetio da je za razliku od njegovih kolega njegov zadatak jednostavniji.

Moj lik je jedan sasvim normalan ludak. Meni je to bilo lako – rekao je.