Izložba tehničke zbirke u subotičkom muzeju

Subotica – Kada se nađe pred masivnom, oštro četvrtastom filmskom kamerom sa početka prošlog veka svaki posetilac zastane s poštovanjem prema čudu tadašnje tehnike. A, kada se toj zadivljenosti priključi i podatak da je u Suboticu doneo, i sa njom rukovao Aleksandar Lifka, robustna naprava odmah oživi i postaje deo lokalne istorije i prvih bioskopskih projekcija na ovim prostorima.

Sličan emotivan momenat imaju i oni koji ugledaju haube za sušenje kose koje su nekada vladale frizerskim salonima ili usisivače koji se nikada se nisu kvarili. Tu su i radio-aparati sa vakuumskim cevima oko kojih se nekada okupljala čitava porodica da ih sluša. Da tehničke naprave mogu da pobude sentimentalna sećanja i navalu emocija, otkriva aktuelna izložba u Gradskom muzeju u Subotici posvećena njihovoj tehničkoj zbirci.

„Ideja je bila da napravimo izložbu do sada neobrađene zbirke istorijskog odeljenja. Odlučio sam se za tehničku zbirku za koju su godinama sakupljani predmeti. To je atraktivna postavka, a koncepcija je bila da napravimo tehničko-istorijske tematske celine i hronološki poređamo eksponate”, objašnjava istoričar Akoš Kubičković, kustos izložbe.

Najstariji predmet na izložbi, astroglob sa kraja 18. veka verovatno bi dobro došao i danas učenicima neke srednje škole koji uče o kretanju planeta. Kubičković kaže da posetioce, posebno mlađe generacije interesuju izložene pisaće mašine, kao i deo povezan sa telekomunikacijama, foto-tehnikom, audiovizuelnom tehnologijom, poput polifona, fonografa, gramofona, projektora. Zbog njihove popularnosti, kaže Kubičković planiraju posebnu radionicu na ovu temu, a to će istovremeno biti i omaž štamparstvu koje je početkom 20. veka bilo izuzetno jako u Subotici.

„Tamo gde smo mogli i gde je bilo građe, pokušali smo kao Gradski muzej da podsetimo i ispričamo lokalne priče. Štamparstvo ima jaku tradiciju u Subotici, upravo i ova zgrada nekadašnje najamne palate Mikše Demetera u kojoj je smešten muzej bila je i sedište štamparije ’Minerva’”, priča Kubičković.

Svi predmeti su pre izlaganja morali proći kroz proces čišćenja i obrade, a svi su sada i stručno muzeološki obrađeni.

Tokom vođenja kroz izložbu stizale su i reakcije od publike, te je tako ovlaživač vazduha, koji je izrađivala subotička „Metalija” pobudio sećanja jednog bivšeg radnika. Tu je i frižider iz fabrike „Braće Goldner” koji nije hladila struja, već komadi leda. Kada mu je objašnjeno, jedan od posetilaca je shvatio šta je bila ta čudna metalna kutija zaostala u pokućstvu njegovih predaka.

Ova izložba može se posmatrati sa više aspekata, kaže nam dr Olga Kovačev Ninkov, direktor Gradskog muzeja po ovlašćenju.

Kao istoričarki umetnosti privukli su je dizajn i boje koje predmete smeštaju u određenu epohu. Tako se jasno razlikuju uređaji iz perioda „art dekoa”, od onih jarko obojenih iz ludih sedamdesetih. Osim toga, kada je urađen katalog za ovu izložbu pokazalo se da je malo predmeta koje su nastali u nekadašnjoj Jugoslaviji, a još manje u Subotici.

„Uvideli smo da je najveći broj predmeta strane proizvodnje i dobro je što je sada skenirana ova zbirka, jer sada znamo da treba da nabavimo više predmeta koji su ovde nastali. Ali ono što je prikupljeno pokazuje da je postojao široko rasprostranjen uvoz razne tehničke robe”, kaže Kovačev Ninkov.

Grafički dizajn izložbe uradio je Čaba Lalić, saradnik Gradskog muzeja, a na otvaranju govorio je Zoran Lević, direktor Muzeja nauke i tehnike u Beogradu. Uz ovu izložbu u štampi je i obiman katalog koji će predstaviti tehničke predmete iz istorijske zbirke, od onih koje je popisao prvi direktor muzeja Mirko Šulman do Mirka Grlice, Kubičkovićevog prethodnika.

Zanimljivo je da je ova izložba posetioce podstakla i da podele uspomene na određene subotičke fabrike, na predmete koji su korišćeni u domaćinstvu, pa i da ih poklone muzeju.

„Mi to uvek podstičemo i konkretno ovo je izložba koja se vezuje za život, ovi aparati su služili u svakodnevnom životu, naslednici ih imaju i danas iako ih ne koriste i kada uz aparat imamo i saznanja kome je pripadao, o poreklu, o tome kada je korišćen, to su neprocenjivi podaci koje dobijamo od korisnika. Lepo je čuti te zajedničke uspomene, uvek su to fantastične situacije, jer tada i sugrađani osećaju muzej svojim da je to mesto koje je riznica podataka koji su bitni za njih i mesto kome oni mogu da doprinesu. Važno je i stručnoj i laičkoj publici pokazati šta sve posedujemo jer mi trenutno nemamo stalnu istorijsku postavku, otuda je ova izložba još značajnija”, kaže Olga Kovačev Ninkov.