Nafta sve skuplja, Brisel negira krizu

Cena gasa na evropskim berzama porasla je juče 4,2 odsto, dostigavši vrednost od 53,06 evra za megavat-čas. Od izbijanja udara Izraela i SAD na Iran 28. februara cena tog strateškog energenta u EU porasla je 92 odsto, navodi londonski „Ekonomist”. Ali Brisel, ubeđen u značaj diversifikacije i zeleno-nuklearne tranzicije, još ne vidi razloga za preterano uzbuđivanje, pogotovo ne za eventualni povratak ruskim energentima.

„Evropa bi učinila stratešku grešku, kada bi u suočavanju sa rastućim cenama energenata vratila ruskim fosilnim gorivima, to bi bila katastrofa”, ocenila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije (EK).

Šta je „energodžoker” EU u novonastaloj ratnoj situaciji u Persijskom zalivu, ostaje da se vidi. Pogotovo, ako stoji jučerašnja procena Međunarodne agencije za energiju da „sukob na Srednjem istoku stvara najveći poremećaj u istoriji svetskog tržišta nafte”. Kao i činjenica da najava OECD u sredu, da će ta grupacija 32 države, pustiti (još nejasno kada, i ko koliko) iz strateških rezervi nezabeleženu količinu od 400 miliona barela na tržište koja nije uspela da ubedi naftne berze u njen dugoročniji značaj. Naime, cena barela nafte tipa „brent” ponovo je juče na berzama u Aziji odletela preko 100 američkih dolara.

Sve to, u trenutku, kada su koliko juče dva strana (neki kažu američka) tankera odletela u vazduh u vodama Iraka, a Katar, UAE, Bahrein i Oman prijavili nove nalete iranskih dronova, dok kroz Ormuski prolaz, odlukom Teherana, izgleda, plove samo brodovi ka Kini. To, uporedo sa najnovijom objavom američkog predsednika Donalda Trampa da je „pobeda postignuta, ali da ima još posla da se završi”, objavom Izraela Kaca, ministra odbrane Izraela da „rat protiv Irana nema nikakvo vremensko ograničenje” i zaricanjem vrhovnog komandanta iranske armije generala majora Sejeda Albdulrahima Musavija „da će se borba protiv neprijatelja voditi do poslednje kapi krvi”.

U međuvremenu, ovi borbeni pokliči, i činjenica da je svaki deseti energotanker na svetu danas sprečen u plovidbi s ove ili one strane Ormuskog prolaza, još ne dopiru kao alarm do vrha političke piramide EU. I to iako su zalihe gasa u EU daleko ispod petogodišnjeg nivoa u ovo doba godine (45 odsto), a konkurencija iz Azije pokazuje znake ozbiljne panike.

Naime, pojedine vodeće mušterije LNG-a u Aziji više ne pitaju „pošto je ’spot’ cena tog gasa”, budući da imaju tanke rezerve: Tajvan, na primer, za 11 dana, Japan za dvadesetak, Južna Koreja za 52 dana, navode u londonskom „Sitiju”.

Ako je tako, da li Brisel počinje da liči na energomarsovca ili mesečara? Naime, nije lako opisati tekući pravac razmišljanja Brisela (i Evropskog saveta i Evropske komisije) o temi energenata u ovom trenutku.

S one strane Atlantika, Vašington već zvanično razgovara sa Moskvom verovatno i o mogućnosti izvesnog labavljenja energosankcija SAD protiv Rusije (drugi svetski proizvođač nafte). Naime, „izaslanik Kremlja Kiril Dmitrijev razgovarao je sa predstavnicima američkog predsednika Donalda Trampa na Floridi 11. marta, objavio je specijalni izaslanik Stiv Vitkof, prenosi „Kijev independent”. Prema tom glasilu, sastanak je održan „u trenutku kada Trampova administracija razmatra ublažavanje sankcija za uvoz ruske nafte kako bi snizila globalne cene crnog zlata, koje su naglo porasle otkako su SAD i Izrael napali Iran krajem februara. „Timovi su razgovarali o raznim temama i složili se da ostanu u kontaktu”, napisao je Vitkof na društvenim mrežama.

S ove strane Atlantika, ublažavanje energosankcija Rusiji, za Brisel, i pojedine evropske prestonice je „crvena linija”.

„Sada nije vreme za ublažavanje sankcija protiv Rusije”, poručili su juče liderima G7 u diskusiji na inicijativu predsedavajuće te grupacije francuskog predsednika Emanuela Makrona, Antonio Kosta, predsednik Evropskog saveta i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije. Prema Kosti i Fon der Lajenovoj važno je održati ograničenje cene ruske nafte na svetskom tržištu (u G7 dogovoreno krajem 2022) kako bi se stabilizovalo tržište i ograničili prihodi Moskve, javio je briselski Evroaktiv. Emanuel Makron, inače, smatra da „blokada Ormuskog prolaza ne može biti izgovor za ukidanje sankcija protiv Rusije, uz obavezu da se nastavi podrška Ukrajini”.

Tako, članice EU sada idu u susret samitu 15. marta na kojem treba da glasaju o redovnom, šestomesečnom produžetku sankcija protiv Rusije. Slovačka iz svojih razloga, već najavljuje da će ovog puta glasati „protiv”. Koliko danas, francuski predsednik Emanuel Makron sastaje se u Parizu sa liderom Ukrajine Volodimirom Zelenskim da razmotre „dalje jačanje sankcija protiv Rusije”.

U međuvremenu, Mađarska ne pokazuje znake da će na samitu lidera EU 19–20. marta odustati od protivljenja EU zajmu od 90 milijardi evra Ukrajini. Brisel se tu ne obazire. „Nedavni skokovi cena uvezenih fosilnih goriva pokazuju da energetska tranzicija ostaje najefikasnija strategija za postizanje strateške autonomije Evrope”, navodi se u radnoj verziji saopštenja sa tog samita, koju citira briselski „EU observer”. Među najavljenim energotemama samita iduće nedelje u Briselu su revizija sistema trgovanja emisijama, ublažavanje karbon faktora na velikoprodajne i maloprodajne cene električne struje...

Sve to, dok jemenski Huti od juče prete zatvaranjem Bab el Mandeba, strateškog južnog prilaza Crvenom moru, a jedna njihova filijala najavljuje da bi i nuklearna elektrana „Barakah” u Abu Dabiju mogla da postane meta...