​Otvoren Beogradski irski festival

Izložbom „Opsada u sobi” koja obuhvata crteže, vez na svili, fotoprintove, akrilne transfere i video-radove u bioskopu Balkan svečano je otvoren Beogradski irski festival.

Postavku inspirisanu delima irskog književnika Semjuela Beketa, otvorio je Kevin Kolgan, ambasador Irske u Srbiji, koji je izrazio zadovoljstvo što prisustvuje početku, kako je rekao, „neverovatne nedelje kulture”, koja će uz brojne goste i događaje predstaviti širok spektar irske kulture.

–Otkako sam došao u Beograd, bio sam na više kulturnih događaja nego tokom svojih 35 godina diplomatske karijere. Moji prijatelji u Beogradu razumeju kulturu, književnost, muziku, kao i značaj koji one imaju za dušu jedne nacije. Kada delimo naše kulture jedni sa drugima, to nam daje zajedničku ljudskost i stvara vezu. To ruši barijere, što je još važnije, primetio je Kolgan i naglasio da Vlada Irske, u saradnji sa srpskim partnerima, kao i sa Britanskim savetom i Evropskom unijom, sa zadovoljstvom podržava ovaj događaj.

Kustos izložbe Nikola Šuica istakao je da njen naslov upućuje na najplodniji period stvaralaštva Samjuela Beketa između 1945. i 1950. godine.–Pozivajući se na njegovo stvaralaštva, ili indirektno prateći njegovo unutrašnje oko, predstavljeni su radovi naših umetnika: Vane Urošević i Zorana Todovića, koji su radili zajedno, Zorana Dimovskog sa velikom „tamnom stranom Meseca”, kao i Aleksandra Denića i Marije Ćalić, kazao je Nikola Šuica, dok je Jaš Kaminski, direktor Beogradskog irskog festivala naglasio da program manifestacije obuhvata savremenu i tradicionalnu irsku muziku, književnost, sport i filmski program.

–Stojimo okruženi divnom izložbom vodećih srpskih i severno makedonskih vizuelnih umetnika. Ona dramatično dočarava duh vizije i poduhvata našeg festivala. Vodi nas na putovanje od dalekog severozapada Evrope, Irske, do jugoistočnog dela kontinenta, ovde u Srbiji. To je ujedno i putovanje unazad kroz vreme, do prve produkcije drame „Čekajući Godoa” pre 70 godina, slavnog irskog pisca Samjuela Beketa, kada je njegovo revolucionarno delo postavljeno upravo nedaleko odavde, u Ateljeu 212, konstatovao je Jaš Kaminski.