​Oтворен Београдски ирски фестивал

Изложбом „Опсада у соби” која обухвата цртеже, вез на свили, фотопринтове, акрилне трансфере и видео-радове у биоскопу Балкан свечано је отворен Београдски ирски фестивал.

Поставку инспирисану делима ирског књижевника Семјуела Бекета, отворио је Кевин Колган, амбасадор Ирске у Србији, који је изразио задовољство што присуствује почетку, како је рекао, „невероватне недеље културе”, која ће уз бројне госте и догађаје представити широк спектар ирске културе.

–Откако сам дошао у Београд, био сам на више културних догађаја него током својих 35 година дипломатске каријере. Моји пријатељи у Београду разумеју културу, књижевност, музику, као и значај који оне имају за душу једне нације. Када делимо наше културе једни са другима, то нам даје заједничку људскост и ствара везу. То руши баријере, што је још важније, приметио је Колган и нагласио да Влада Ирске, у сарадњи са српским партнерима, као и са Британским саветом и Европском унијом, са задовољством подржава овај догађај.

Кустос изложбе Никола Шуица истакао је да њен наслов упућује на најплоднији период стваралаштва Самјуела Бекета између 1945. и 1950. године.–Позивајући се на његово стваралаштва, или индиректно пратећи његово унутрашње око, представљени су радови наших уметника: Ване Урошевић и Зорана Тодовића, који су радили заједно, Зорана Димовског са великом „тамном страном Месеца”, као и Александра Денића и Марије Ћалић, казао је Никола Шуица, док је Јаш Камински, директор Београдског ирског фестивала нагласио да програм манифестације обухвата савремену и традиционалну ирску музику, књижевност, спорт и филмски програм.

–Стојимо окружени дивном изложбом водећих српских и северно македонских визуелних уметника. Она драматично дочарава дух визије и подухвата нашег фестивала. Води нас на путовање од далеког северозапада Европе, Ирске, до југоисточног дела континента, овде у Србији. То је уједно и путовање уназад кроз време, до прве продукције драме „Чекајући Годоа” пре 70 година, славног ирског писца Самјуела Бекета, када је његово револуционарно дело постављено управо недалеко одавде, у Атељеу 212, констатовао је Јаш Камински.