Rat (ni)je daleko

Mic po mic, šta god mi mislili, ali ratni vihor lagano kuca na evropska vrata. Počelo je sa Ukrajinom, a širi se od Bliskog istoka i pretvara dojučerašnje zone idealnog komfora u strahom zavijena područja. Istini za volju, Doha, Dubai, Abu Dabi, sve su to mesta koja fizički nisu u Evropi, ali koja su po stilu života suštinski disala zapadnoevropskim plućima. Niko nije mogao ni da sanja da će tamo bilo kada petarda da pukne, ali vrag je odneo šalu. Do juče fantastične turističke i poslovne destinacije, gde je bezbednost običnog čoveka bila na najvišem mogućem nivou i gde se vrteo sav mogući svetski kapital, pretvorile su se u pakao.

Dakle, više nema pardona, jer kada se tako nešto učini, onda je svaki sledeći potez samo još radikalniji, a vetar taj pakao uveliko nosi ka Evropi, koja je zahvaljujući njenim briselskim birokratama uveliko počela da lupa u ratničke doboše, posebno prema Ruskoj Federaciji. Nije nimalo naivno kada predsednik Vučić govori o tome da se svi spremaju za rat i da na mir i bilo kakav dijalog niko ni ne pomišlja.

Otuda i njegove pretpostavke da ćemo u nekom momentu biti napadnuti, što mnogima sada deluje kao naučna fantastika, ali činjenice koje on ređa, a do sada je u vezi sa svetskim zbivanjima pogađao u milimetar, ukazuju nam da je primena doktrine da živimo u miru, ali da se spremamo kao da će sutra buknuti rat, jedina ispravna. Zaista, danas su prilike postale baš takve da uveče možemo da odemo na spavanje, a ujutru da nas probude sirene i vesti da je rat otpočeo. Srbija će očima evropskih političara biti posmatrana kao ruski saveznik, bez obzira što to nema baš mnogo veze sa istinom, ali vremena su takva da se danas zahteva svrstavanje. Ukoliko nisi sa mnom, onda si protiv mene. Neutralnost se ne prihvata, jer je ludilo uzelo maha.

Pošto su ratovi buknuli ili su negde tek pomalo ugašeni svuda tamo gde su sukobi inače plodni za izbijanje, ostao je još Balkan kao netaknut. Taj meki trbuh Evrope, kako ga je Čerčil nazivao, dolazi polako na red da se probuši, a njegovim bušenjem da se i mi, njegovi stanovnici, ponovo dohvatimo za guše. Da li će to biti za godinu, pet ili deset, manje je bitno, ali ono što su projekcije i što se uveliko može videti po ponašanju naših komšija, sukob na Balkanu će u nekom trenutku buknuti. Srbija nikako ne sme da bude snažna, kako ekonomski, tako ni oružano, a poželjno je dodatno je raskomadati, pa će aspiracije hrvatskog i albanskog faktora na našu teritoriju u jednom momentu doći do izražaja. Sve pod opravdanjem kada dođe do sukoba između Rusije i Evropske unije da se na taj način zapravo suzbija ruski uticaj u Evropi. Vojni savez koji je napravljen između Zagreba i Tirane, gde sada namerno izostavljam Prištinu s obzirom na to da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, a opet se mora istaći da je tzv. Priština zapravo Tirana, svakako je uperen isključivo prema Srbiji. Zašto bi inače unutar vojnopolitičkog saveta, kakav je NATO, nastajao novi vojni savez između Hrvatske i Albanije? Prema kome bi takvo vojno savezništvo inače moglo da bude upereno? Da neće možda na Mađarsku da krenu ili na Austriju? Možda na Tursku? Smešno je sve to, jer jasno je kao dan da je taj savez, kojem će u jednom momentu možda biti priključena i Bugarska sa njenim težnjama i aspiracijama u Severnoj Makedoniji i jugoistočnoj Srbiji, naravno u zavisnosti ko bude na vlasti u Bugarskoj, uperen isključivo prema Srbiji.

Što se tiče hrvatskih aspiracija, one su odavno poznate, a to je čitav Srem i Bačka, to jest sve do Zemuna. Albanski faktor sagledava tzv. veliku Albaniju do Niša. Nama sada sve ovo deluje pomalo neverovatno, ali činjenica je da se u svetu gase države, menjaju granice, priprema se novi poredak i mora se prihvatiti kao realnost da su ovakve zamisli nešto što u svojim dugoročnim planovima naše komšije razrađuju, smatrajući to kao njihov nacionalni program. Dakle, kada dođe do otvorenog ratnog sukoba između Rusije i Evropske unije, a sasvim je jasno da do tog sukoba jednostavno mora da dođe, tog momenta će Srbija biti napadnuta od ovog saveza i rat će biti neminovan.

Naravno, to odmah podrazumeva novi sukob u Bosni i Hercegovini, jer će napadači pomisliti da se konačno može novim genocidom rešiti srpsko pitanje u Bosni i Hercegovini i tako ugasiti Republiku Srpsku. Međunarodni faktor će biti takav da će većina zemalja Evropske unije, bar one najbitnije, plus Velika Britanija, otvoreno stati na stranu vojnog saveza koji nas bude napadao. Turska će jedva dočekati svojih pet minuta da pruži logistiku albanskom faktoru i da dodatno pomogne muslimanske vlasti u Sarajevu, a mi Srbi ćemo morati da se branimo kako znamo i umemo. Zato je Vučićev princip da se naoružamo do zuba i da uložimo velika sredstva u modernizaciju vojske naša nasušna potreba. Danas kada svako otima od svakog i kada ne važe nikakva pravila niti principi, ostaje jedino gola sila. Onaj ko je jači, odnosno ko bolje udari ili uzvrati, taj ima šanse da opstane. Druge nema.

Nemam nameru nikog ovim tekstom da plašim. Samo ne volim ni da bežim od realnosti. Nemoguće je kada svuda po svetu niču sukobi kao pečurke posle kiše i kada se više ne zna ko pije, a ko plaća da mi ostanemo netaknuti. Tačno, mi moramo sve od sebe da damo da se rat ne dogodi, jer nama je u interesu da ekonomski i u svakom drugom pogledu razvijamo Srbiju. No, ne možemo da bežimo od činjenice da je čitav svet potpuno poludeo i da ekonomija, nauka, sportska dostignuća, obrazovanje, nikog više ne zanimaju. U fokusu je samo da li ćeš pobediti u sukobu ili ćeš biti poražen i nestati. Zato mi moramo ozbiljno da se za rat pripremamo i da ne glumimo neobaveštene idiote. Prema tome, kupovati što više najmodernijih raketa, dronova, aviona, PVO sistema, ulagati do ludila u odbranu, obaveštajni i kontraobaveštajni sektor, biti ofanzivniji u smislu obaveštajnog rada prema regionu, baš kako su oni sve ovo vreme ofanzivni prema nama… Rukavice su skinute, a naša šansa da očuvamo mir meri se time koliko smo spremni za ozbiljan ratni sukob. Što budemo spremniji, veće su šanse da svakog potencijalnog agresora odvratimo od pomisli da nas napadne. Ukoliko bi se drznuo to da uradi, uzvratiti mu žestoko da mu se zaledi krv u žilama. To je recept za opstanak u ova suluda vremena.

*Narodni poslanik