Zapadni Balkan kao drugi front evropske bezbednosti

Rat u Ukrajini otvorio je glavni front borbe za evropsku bezbednost. Ali on nije jedini. Dok se rat vodi na istoku Evrope, na jugoistoku kontinenta formira se drugi front, manje vidljiv, ali politički i bezbednosno izuzetno opasan. Njegov epicentar nalazi se na zapadnom Balkanu. 

Godinama je ovaj region posmatran kao sporo pitanje evropskog proširenja. Danas je to luksuz koji Evropa više nema. Rat Rusije protiv Ukrajine dramatično je promenio bezbednosnu arhitekturu kontinenta, dok krize na Bliskom istoku potresaju energetske i trgovinske rute koje hrane evropsku ekonomiju. Između ta dva pritiska nalazi se zapadni Balkan, region koji je ekonomski već vezan za Evropu, ali još nije deo njenog bezbednosnog sistema. U takvim okolnostima Balkan prestaje da bude periferno pitanje evropske politike. On postaje test sposobnosti Evrope da zaštiti sopstveni bezbednosni prostor. Ako ostavi taj prostor prazan, neko drugi će ga zauzeti.

Siva zona Evrope
Zapadni Balkan poslednjih godina sve više poprima karakteristike operativne sive zone između Evropske unije i spoljašnjih aktera koji nastoje da projektuju politički, informativni i bezbednosni uticaj u evropski prostor. 

Takvo okruženje ne nastaje naglo. Ono se formira kroz spor proces u kojem se prepliću informacione operacije, finansijske mreže, logistički tokovi i politički uticaji koji deluju izvan institucionalnog okvira Evropske unije.

Upravo ta institucionalna nedovršenost čini region pogodnim za indirektne operacije. Balkan se tako sve češće pojavljuje kao prostor kroz koji prolaze logističke i finansijske veze povezane s operacijama političkog uticaja u Evropi. 
Takve operacije ne vode se tenkovima niti raketama. One se vode protiv poverenja u institucije i stabilnosti političkog sistema. Kada se javni prostor pretvori u stalnu krizu, društva postaju paralizovana. 

To je način na koji se Evropa slabi iznutra.

Informacioni rat u srcu Evrope
Tokom 2025. godine više evropskih bezbednosnih službi registrovalo je koordinisane operacije uticaja koje su kombinovale sajber-napade, finansijske tokove i agresivne kampanje dezinformacija. U više evropskih država zabeleženi su napadi na medijske platforme, praćeni koordinisanim širenjem narativa o navodnom raspadu evropskih institucija i političkoj nemoći Evropske unije. 

Ovakve operacije nisu spontane. One su pažljivo dizajnirane da pogode najosetljiviju tačku savremenih demokratija – informacioni prostor.

Napad na infrastrukturu može se sanirati. Napad na poverenje mnogo teže.

Logistika nevidljivog konflikta
Zapadni Balkan nalazi se na raskrsnici glavnih evropskih transportnih i energetskih koridora. Kroz region prolaze ključne rute koje povezuju centralnu Evropu sa istočnim Mediteranom i crnomorskim prostorom. 

Upravo zbog toga Balkan ima značaj koji prevazilazi njegovu ekonomsku veličinu. On je važna tranzitna zona kroz koju prolaze roba, energija i novac. U tom prometu prikrivene operacije mnogo lakše prolaze nezapaženo. 

A u takvom okruženju politički uticaj retko se vodi kroz formalnu politiku. Mnogo češće dolazi kroz novac, poslovne veze i logističke mreže koje prolaze kroz region.

Balkan u širem ratu protiv evropskog poretka
Za Ukrajinu pitanje stabilnosti zapadnog Balkana nije periferno evropsko pitanje. Ono je deo šire bezbednosne slike rata koji Rusija vodi protiv evropskog poretka. 

Od početka agresije na Ukrajinu Kremlj pokušava da proširi politički i bezbednosni pritisak na Evropu izvan samog fronta. Balkan je prirodan prostor za takvu strategiju. 

Svaka politička kriza u regionu, svaka destabilizacija ili informacijska operacija koja pogodi evropske institucije ima isti efekat – skreće pažnju, troši političku energiju i slabi sposobnost Evrope da se fokusira na rat u Ukrajini. To je logika strateškog rasipanja pažnje. 

Ako Evropa mora istovremeno da upravlja ratom u Ukrajini, krizama na Bliskom istoku i političkom nestabilnošću na Balkanu, njena sposobnost dugoročnog strateškog delovanja postaje slabija. 

Upravo zato Balkan ima mnogo veći značaj nego što se često priznaje. Stabilnost zapadnog Balkana danas je deo šire bezbednosne slike Evrope. 

Evropa je predugo posmatrala ovaj region kao sporo pitanje proširenja koje će se rešavati kroz pregovaračka poglavlja i birokratske procedure. Taj pristup više ne odgovara stvarnosti. Rat u Ukrajini promenio je bezbednosnu sliku kontinenta, a nestabilnost na Bliskom istoku već utiče na energetske i trgovinske tokove prema Evropi. U takvom okruženju Balkan više nije udaljeni politički problem. On je postao pitanje evropske stabilnosti. 

Front u Ukrajini danas brani istočnu Evropu. Ali stabilnost kontinenta odlučivaće se i na Balkanu. 

Ako prostor između Jadrana, Dunava i Egeja ostane izvan evropskog sistema, on će postati izvor stalne nestabilnosti. 

U svetu u kojem se krize razvijaju brzinom meseci, a ne decenija, sporost evropskih odluka prestaje da bude politički problem i postaje pitanje bezbednosti.

*Direktor međunarodnog 
instituta za bezbednost

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista