Da li se na Bliskom istoku sprema „novi Vijetnam” ili će vazdušni udari na Iran uskoro oslabiti zbog nedostatka američkih krstarećih raketa i drugih projektila koje su korišćene u napadima na ciljeve po Islamskoj Republici. U situaciji kada Pentagon od Bele kuće traži da odobri zahtev Kongresu za više od 200 milijardi dolara kako bi se nastavilo dalje finansiranje rata, Trampovi planeri razrađuju varijante za raspoređivanje hiljade američkih vojnika u Persijskom zalivu. Za to vreme okolne arapske države zbog odmazde Irana preživljavaju najgoru noćnu moru.

Za tri nedelje samo Ujedinjeni Arapski Emirati suočili su se sa napadom više od 2.000 iranskih projektila i dronova. Zbog napada Izraela na iransko gasno polje Južni Pars, Teheran preti da će, ako se budu ponovili, u znak odmazde potpuno uništiti energetsku strukturu susednih država. Zemlje Persijskog zaliva su u panici i upozoravaju da sukob neće ostaviti posledice po ekonomije ovih država, već preti tektonskim poremećajem globalne energetske bezbednosti.

Zbog novonastale situacije omanski šef diplomatije Badr Albusaidi u autorskom tekstu za londonski „Ekonomist” je upro prst u SAD, upozorivši da je Vašington izgubio kontrolu nad spoljnom politikom. On zato poziva saveznike Amerike da pomognu da se okonča ovaj „nezakoniti rat”.

Američki ministar rata Pit Hegset izjavio je da SAD neće obustaviti vojne operacije u Iranu dok ne ostvare ciljeve, navodeći da je pogođeno više od 7.000 meta i da su iranske vojne sposobnosti značajno oslabljene.

„Završićemo misiju i žrtve naših vojnika čine našu posvećenost još snažnijom”, rekao je Hegset na konferenciji za novinare, preneo je En-Bi-Si njuz.

Prema njegovim rečima, sposobnost Irana da proizvodi balističke rakete pretrpela je „verovatno najteži udar” i smanjena je za oko 90 odsto od početka sukoba. Hegset je istakao da je Iran zemlja velikih razmera koja je značajan deo državnih resursa usmerila na proizvodnju raketa i dronova, kao i da se, kako je naveo, oslanja na mrežu organizacija koje podržava država. S druge strane, udari na Iran mogli bi trajati još samo nekoliko dana ili nedelja zbog ograničenih zaliha ključne municije, upozorava Set Džouns iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), u analizi za Blumberg. Prema saznanjima ovog predavača na Pomorskoj poslediplomskoj školi američke mornarice, zalihe dalekometnih i odbrambenih projektila, već su bile na niskom nivou i pre najnovijih udara na Iran, što bi moglo na kraju naterati Vašington da smanji svoju ulogu u sukobu.

U međuvremenu Trampova administracija užurbano pravi planove za kopnenu intervenciju. Pozivajući se na nezvanične izjave pojedinih američkih zvaničnika Rojters piše da bi raspoređivanje nekoliko hiljada vojnika moglo da pomogne Trampu da dobije dodatne mogućnosti dok razmatra proširenje američkih operacija. Te mogućnosti uključuju osiguranje bezbednosnog prolaza za tankere s naftom kroz Ormuski moreuz. Ali obezbeđivanje ove žile kucavice za prevoz nafte moglo bi da znači i raspoređivanje američkih trupa na iransku obalu, rekla su četiri izvora agencije Rojters.

Trampovi ljudi takođe raspravljaju i o mogućnostima slanja kopnenih snaga na iransko ostrvo Karg, glavni centar odakle 90 odsto nafte odlazi u izvoz. Jedan od zvaničnika upozorava da bi takva operacija bila rizična jer se Harg nalazi u bliskom dometu iranskih raketa i dronova.

Za razliku od Izraela, SAD uprkos Trampovom pretnjama su izbegavale da gađaju kritičnu vojnu infrastrukturu. Budući da ova „naftna kapija” Persijskog zaliva, 25 kilometara udaljena od iranske obale ima vitalnu ulogu u iranskoj ekonomiji, američka kontrola ovog ostrva verovatno bi se smatrala boljom opcijom od vazdušnih napada. Ali svaka upotreba američkih kopnenih trupa, čak i za ograničenu misiju, mogla bi nositi značajne političke rizike za Trampa, s obzirom na nisku podršku američke javnosti iranskoj kampanji i obećanja iz predsedničke kampanje da će izbeći uplitanje SAD u nove sukobe na Bliskom istoku.

Stručnjaci kažu da će nadolazeća borba oko Pentagonovog zahteva za finansiranje verovatno biti test popularnosti rata, jer se očekuje da će kritičari pokušati da blokiraju donošenje odluke kao znak protivljenja američkom učešću u sukobu.

Napadi na energetske objekte podižu cene nafte i gasa

Napadi iranskih projektila na gasni kompleks u Kataru i napadi dronovima u Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu izazvali su snažan rast cena nafte i gasa, dok se globalna tržišta pripremaju za mogući energetski šok, strahujući od širenja poremećaja u globalnoj snabdevenosti. Fjučersi za Brent naftu skočili su za 8,1 odsto na 116,12 dolara po barelu, dok su holandski TTF fjučersi za prirodni gas poskupeli 26,1 odsto, dostigavši 69,1 evro po megavat-času, pokazujući rastuću zabrinutost zbog mogućih prekida u globalnim tokovima energije, navodi se na sajtu „Investing”. Najnovija eskalacija usledila je nakon što su iranski balistički projektili pogodili industrijsku zonu Ras Lafan u Kataru, ciljajući jedan od najvažnijih svetskih centara za tečni prirodni gas (LNG).

Rute: NATO i SAD rade na ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je juče da je uveren da će saveznici, zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, pronaći način za bezbedno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, ključnog za globalnu ekonomiju. Na konferenciji za novinare u sedištu NATO-a u Briselu, Rute je, zajedno sa rumunskim predsednikom Nikušorom Danom, ponovio podršku američko-izraelskoj kampanji protiv Irana, navodeći da je cilj sprečavanje Irana da razvije nuklearne i balističke sposobnosti, preneo je „Juronjuz”.

„Ono što osećam i čujem jeste da se svi slažemo da trenutne akcije SAD degradiraju iranske sposobnosti. Mislim da je to od velike važnosti za evropsku bezbednost, Bliski istok i Izrael”, rekao je Rute. Generalni sekretar NATO-a je upozorio da bi nuklearni Iran predstavljao direktnu pretnju ne samo Izraelu već i celom Bliskom istoku i Evropi.