"Nevidljiva" deca Starog grada

Svratište za decu ulice u Drinčićevoj ulici broj 24 u Beogradu je jedina ustanova u Srbiji koja se bavi  problemom "nevidljive dece". Fenomen "nevidljive dece" je zastupljen u svim delovima sveta i to su deca koja žive i rade na ulici, a nisu "vidljiva" za sistem i institucije. Svakodnevno su u kontaktu sa sistemom, ali su "nevidljiva", jer nisu registrovana, nemaju matični broj niti zdravstveno osiguranje. Projekat Svratišta za decu ulice realizovan je pod pokroviteljstvom Fonda za socijalne inovacije u okviru Ministarstva za rad i socijalnu politiku.

– Ovo je još pilot-projekat i dobili smo sredstva za devet meseci koji ističu u aprilu sledeće godine. To nam je najveći problem, jer bez novca ne možemo da održavamo Svratište i da na taj način pomažemo deci ulice – tvrdi Milica Đorđević, koordinator projekta Svratište za decu ulice.

Prema rečima Mihaele Janša, programske saradnice u Fondu za socijalne inovacije, ovaj projekat bi trebalo da pređe u nadležnost grada Beograda ili Sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu.

– Mislim da postoje velike šanse da Svratište od aprila finansira neka od ovih institucija, ili možda druge na nivou grada – kaže ona.

Kroz Svratište je od otvaranja u avgustu 2007. godine do danas prošlo 166 dece i mladih od šest do 25 godina. Mnoge od njih su roditelji ostavili na ulici još kao male, pa su čitav život na njoj. Naseljavaju se u napuštenim vagonima, šahtovima, ruševinama starih zgrada…

Projekat u Drinčićevoj 24 je u potpunosti zasnovan na principu dobrovoljnosti. Deca dolaze da se okupaju, ugreju, nahrane, a zatim opet odlaze na ulicu.

– U tome i jeste osnovna razlika između svratišta i prihvatilišta. Deca uglavnom ovde ne noće, iako imamo tri kreveta gde mogu da prespavaju u slučaju nužde. Mi smo tu da im pružimo utočište u toku dana, kao i stručnu pomoć psihologa, socijalnih radnika i lekara – rekla je Đorđevićeva.