"Невидљива" деца Старог града

Свратиште за децу улице у Дринчићевој улици број 24 у Београду је једина установа у Србији која се бави  проблемом "невидљиве деце". Феномен "невидљиве деце" је заступљен у свим деловима света и то су деца која живе и раде на улици, а нису "видљива" за систем и институције. Свакодневно су у контакту са системом, али су "невидљива", јер нису регистрована, немају матични број нити здравствено осигурање. Пројекат Свратишта за децу улице реализован је под покровитељством Фонда за социјалне иновације у оквиру Министарства за рад и социјалну политику.

– Ово је још пилот-пројекат и добили смо средства за девет месеци који истичу у априлу следеће године. То нам је највећи проблем, јер без новца не можемо да одржавамо Свратиште и да на тај начин помажемо деци улице – тврди Милица Ђорђевић, координатор пројекта Свратиште за децу улице.

Према речима Михаеле Јанша, програмске сараднице у Фонду за социјалне иновације, овај пројекат би требало да пређе у надлежност града Београда или Секретаријата за социјалну и дечју заштиту.

– Мислим да постоје велике шансе да Свратиште од априла финансира нека од ових институција, или можда друге на нивоу града – каже она.

Кроз Свратиште је од отварања у августу 2007. године до данас прошло 166 деце и младих од шест до 25 година. Многе од њих су родитељи оставили на улици још као мале, па су читав живот на њој. Насељавају се у напуштеним вагонима, шахтовима, рушевинама старих зграда…

Пројекат у Дринчићевој 24 је у потпуности заснован на принципу добровољности. Деца долазе да се окупају, угреју, нахране, а затим опет одлазе на улицу.

– У томе и јесте основна разлика између свратишта и прихватилишта. Деца углавном овде не ноће, иако имамо три кревета где могу да преспавају у случају нужде. Ми смо ту да им пружимо уточиште у току дана, као и стручну помоћ психолога, социјалних радника и лекара – рекла је Ђорђевићева.