Britanska vojska integriše dronove u tenkovske operacije

Britanska vojska intenzivira napore na modernizaciji oklopnih jedinica kroz uvođenje bespilotnih sistema u neposredne borbene operacije, što je potvrđeno i nedavno završenom vežbom „Sene Husar“ u nemačkom Senelageru. U manevrima je učestvovalo više od 350 pripadnika Kraljevskog husarskog polka, a fokus je bio na testiranju novih koncepata integracije dronova za izviđanje i udare unutar tenkovskih formacija.

Za razliku od dosadašnje prakse, u kojoj su bespilotne letelice uglavnom korišćene kao zasebna podrška, tokom ove vežbe one su direktno uključene u manevarske operacije. Dronovi su lansirani iz oklopnih vozila u pokretu, bez izlaska posade, što značajno smanjuje izloženost neprijateljskoj vatri i omogućava jedinicama da zadrže operativni tempo. Istovremeno, ovakva integracija proširuje domet izviđanja i unapređuje sposobnost brzog uočavanja i gađanja ciljeva.

Ključni element novog pristupa predstavlja formiranje takozvanih eskadrila za „pronalaženje i udar“, koje objedinjuju izviđanje, nadzor i precizne napade u okviru jedne oklopne celine. U tom konceptu tenkovi „Čelendžer 2“ više ne deluju isključivo kao platforme za direktnu vatru, već postaju deo šireg, digitalno umreženog sistema za prikupljanje podataka i izvođenje udara na većim daljinama. Ovaj model odražava trendove u savremenom ratovanju, posebno uočene u sukobu u Ukrajini, gde je integracija bespilotnih sistema postala jedan od ključnih faktora na bojištu.

Istovremeno, britansko Ministarstvo odbrane je tokom 2025. godine donelo odluku o proširenju flote tenkova „Čelendžer 2“ za 32 odsto, aktivirajući 69 vozila iz skladišta. Taj potez usledio je u uslovima pojačanog angažovanja britanskih snaga u kontekstu rata u Ukrajini, gde su, pored ostalog, raspoređivani i pripadnici Kraljevskih marinaca.

Ipak, operativna iskustva i stručne analize ukazuju na ograničenja ovog tenka. U poređenju sa savremenijim sistemima kao što su ruski T-90M ili južnokorejski K2, „Čelendžer 2“ zaostaje pre svega u oblasti optoelektronike, budući da se i dalje oslanja na termalne nišane prve generacije. Dodatno, upotreba olučenog topa umesto standardnog glatkocevnog rešenja utiče na slabiju probojnu moć, dok motor snage 1.200 konjskih snaga daje relativno nepovoljan odnos snage i mase za vozilo teško oko 70 tona.

Na strukturne slabosti ukazuju i pojedini britanski vojni analitičari. Potpukovnik u penziji Stjuart Kroford ocenio je da je „Čelendžer 2“ zasnovan na zastareloj filozofiji dizajna, dodajući da se čitava generacija zapadnih glavnih borbenih tenkova, uključujući „Leopard 2“ i „M1A2 Abrams“, sve češće dovodi u pitanje zbog veličine, mase, cene i ranjivosti na savremenom bojištu. Posebno je naglasio da tradicionalni koncept kupole sa tročlanom posadom gubi značaj u eri automatskih punjača i daljinski upravljanih sistema.

Prema tim ocenama, budućnost oklopnih platformi mogla bi da ide ka rešenjima sličnim ruskom T-14 „Armata“, gde je posada smeštena u oklopljenoj kapsuli unutar trupa, čime se smanjuje silueta i povećava preživljavanje. Iako ovaj koncept još nije široko zaživeo, a pojedini programi kasne, jasno je da se razvoj oklopnih sistema ubrzano kreće ka integraciji sa bespilotnim tehnologijama i redefinisanju uloge tenka na savremenom bojištu.