Британска војска интегрише дронове у тенковске операције

Британска војска интензивира напоре на модернизацији оклопних јединица кроз увођење беспилотних система у непосредне борбене операције, што је потврђено и недавно завршеном вежбом „Сене Хусар“ у немачком Сенелагеру. У маневрима је учествовало више од 350 припадника Краљевског хусарског полка, а фокус је био на тестирању нових концепата интеграције дронова за извиђање и ударе унутар тенковских формација.

За разлику од досадашње праксе, у којој су беспилотне летелице углавном коришћене као засебна подршка, током ове вежбе оне су директно укључене у маневарске операције. Дронови су лансирани из оклопних возила у покрету, без изласка посаде, што значајно смањује изложеност непријатељској ватри и омогућава јединицама да задрже оперативни темпо. Истовремено, оваква интеграција проширује домет извиђања и унапређује способност брзог уочавања и гађања циљева.

Кључни елемент новог приступа представља формирање такозваних ескадрила за „проналажење и удар“, које обједињују извиђање, надзор и прецизне нападе у оквиру једне оклопне целине. У том концепту тенкови „Челенџер 2“ више не делују искључиво као платформе за директну ватру, већ постају део ширег, дигитално умреженог система за прикупљање података и извођење удара на већим даљинама. Овај модел одражава трендове у савременом ратовању, посебно уочене у сукобу у Украјини, где је интеграција беспилотних система постала један од кључних фактора на бојишту.

Истовремено, британско Министарство одбране је током 2025. године донело одлуку о проширењу флоте тенкова „Челенџер 2“ за 32 одсто, активирајући 69 возила из складишта. Тај потез уследио је у условима појачаног ангажовања британских снага у контексту рата у Украјини, где су, поред осталог, распоређивани и припадници Краљевских маринаца.

Ипак, оперативна искуства и стручне анализе указују на ограничења овог тенка. У поређењу са савременијим системима као што су руски Т-90М или јужнокорејски К2, „Челенџер 2“ заостаје пре свега у области оптоелектронике, будући да се и даље ослања на термалне нишане прве генерације. Додатно, употреба олученог топа уместо стандардног глаткоцевног решења утиче на слабију пробојну моћ, док мотор снаге 1.200 коњских снага даје релативно неповољан однос снаге и масе за возило тешко око 70 тона.

На структурне слабости указују и поједини британски војни аналитичари. Потпуковник у пензији Стјуарт Крофорд оценио је да је „Челенџер 2“ заснован на застарелој филозофији дизајна, додајући да се читава генерација западних главних борбених тенкова, укључујући „Леопард 2“ и „М1А2 Абрамс“, све чешће доводи у питање због величине, масе, цене и рањивости на савременом бојишту. Посебно је нагласио да традиционални концепт куполе са трочланом посадом губи значај у ери аутоматских пуњача и даљински управљаних система.

Према тим оценама, будућност оклопних платформи могла би да иде ка решењима сличним руском Т-14 „Армата“, где је посада смештена у оклопљеној капсули унутар трупа, чиме се смањује силуета и повећава преживљавање. Иако овај концепт још није широко заживео, а поједини програми касне, јасно је да се развој оклопних система убрзано креће ка интеграцији са беспилотним технологијама и редефинисању улоге тенка на савременом бојишту.