April u Beogradu jednog vremena

April u Beogradu – naziv je, po popularnoj pesmi Zdravka Čolića, monografije Branislava Klanščeka posvećenoj 65. festivalu „Beogradskog proleća”, koji se održava 24. aprila u MTS dvorani, nekadašnjem Domu sindikata. Izdavač je Udruženje radio stanica „RAB Srbija”, uz podršku ministarstava za kulturu i za turizam Srbije.

Autor hronike festivala u susret revijalnom nastupu zvezda „Proleća”, predsednik Organizacionog odbora, a inače i Upravnog odbora RTS-a, Klanšček kaže da je tradicionalna muzička revija pesama na bini nekadašnjeg „Doma sindikata”, danas MTS dvorane, „koja vezuje istorije naše televizije i beogradskog festivala” za šest i po decenija ostavila „dubok trag u celom regionu”.

– Mi smo sada u aprilu i u Beogradu – siguran sam da svi znaju pesmu sa kojom je pobedio Zdravko Čolić na Beogradskom proleću 1975. godine. Knjiga koja nosi njen naslov nastala je iščitavanjem i pregledom novinskih članaka, pre svega iz „Politike”, ali i „Borbe” i Radio TV Revije, nešto kasnije TV Novosti. Na prvi pogled, to je istorija festivala, ali je o njoj teško govoriti van šireg društvenog i kulturnog konteksta. Ona je istovremeno i istorija samog Beograda. Na tom festivalu, podsetiću, i Đorđe Marjanović je 1963. godine otpevao pesmu „Beograde, Beograde”, što govori da je ova manifestacija ujedno istorija jednog grada i dvorane u kojoj je 1961. godine i održano prvo „Beogradsko proleće”. To je, možemo slobodno da kažemo, istorija jedne države u kojoj smo tada živeli, i ujedno istoriografski zapis samih festivala koji su dugo bili jedini način da se promoviše pesma. Možemo slobodno reći da su oni bili tadašnje društvene mreže – kaže naš sagovornik.

Kako podseća, tad je postojao veliki rivalitet između jugoslovenskih festivala, a pored našeg „Proleća”, popularni su bili  i „Opatija”, „Vaš šlager sezone” u Sarajevu, „Zagrebfest”, „Splitski festival”...

O knjizi govori i recenzent dr Luka Marković:

– Ova publikacija nije samo naučnoistraživački rad iz oblasti popularne kulture, već i značajan dokument jednog vremena, ali i dugovečnog festivala. Ona sadrži hronološke podatke o pesmama, izvođačima, kompozitorima, nagradama, a uz fotografije i plakate. Ali govori i o društvenim i političkim okolnostima u kojima se odvijala tradicionalna manifestacija. Iz knjige se mogu sagledati sve socijalne i političke turbulencije, nove geopolitičke mape i podele na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Koje, pritom, nisu izmenile osnovni koncept „Beogradskog proleća”, a to je ideja ljubavi, zajedništva, osnovne osećajnosti i pre svega kvaliteta iza kog stoje izuzetni izvođači, orkestri, kompozitori, aranžeri, tekstopisci. Autor je uspeo da glavne događaje pokaže kroz dešavanja iza scene.

„Proleće” se nikada nije udaljilo od svog prvobitnog opredeljenja za lepotu i za ljubav, zbog čega su njegove kompozicije večne, kao i grad Beograd u kom su rođene.

Dobroslav Predić iz Muzičke produkcije RTS-a ističe da knjiga otkriva da je „festival ’Beogradsko proleće’ jedan od onih koji je zadržao svoju suštinu, a to je da je pesma najbitnija”, kako je poručio.

Na predstavljanju knjige i godišnjice od direktorke festivala Maje Rakovac čuli smo da će na revijalnom 65. izdanju festivala (koji je dvehiljaditih doživeo i zatihnuće i potom obnovu), nastupiti Leo Martin, Lado Leskovar, Boris Bizetić, Radmila Karaklajić, Nada Pavlović i Maja Odžaklijevska, Dragan Mijalkovski i Žarko Dančuo. Podršku velikanima pružiće mlade snage: Dušan Svilar, Princ od Vranje, Milan Bujaković, Nataša Mihajlović, Zejna, Ana Peten.

Moj Beograd srce ima

Kako nas Klanšček podseća u knjizi, 1999. „Beogradsko proleće” održano je u znaku antiratnih poruka i protesta protiv NATO bombardovanja Beograda i SRJ. Usred vanrednih okolnosti festival je bio premešten na Trg republike pod nazivom „Proleće na Trgu”.

– Održan je hrabro posle bombardovanja zgrade RTS-a i trajao je od 26. aprila do 2. maja, a otvoren je pesmom „Moj Beograd srce ima” u izvođenju Lole Novaković, koja je odjeknula u tom trenutku kao himna Beogradu i njegovim oduvek hrabrim stanovnicima. „Bilo je to jedno od najtežih proleća u istoriji  Beograda”, kako piše na osnovu tekstova objavljenih u „Politici” u aprilu i maju 1999. godine.