Kako Brisel planira rat bez Vašingtona

Jedna od najveće čuvanih tajni evropske bezbednosti izašla je na videlo ne kroz zvanične diplomatske depeše, već kroz neočekivano iskren istup načelnika Generalštaba belgijskih oružanih snaga. General Frederik Vansina je za list „Le Soir” artikulisao ono što se godinama šaputalo u hodnicima u Briselu, Berlinu i Varšavi - Evropa trenutno nije sposobna da se sama suoči sa Rusijom, a Ukrajina je „štit” koji svojom krvlju kupuje vreme za evropsko prenaoružavanje.

„Godine 2030. moramo biti u stanju da kažemo Vladimiru Putinu da čak i bez Amerikanaca neće dobiti rat protiv Evrope”, izjavio je Vansina. Ova rečenica definiše novu evropsku realnost. Prema generalovoj logici, sukob u Ukrajini služi kao „pripremni prozor”. Dok je Moskva vojno i ekonomski vezana za front, Evropljani imaju približno četiri godine da iz korena promene svoju vojnu arhitekturu.

Ovaj iznenadni nalet iskrenosti izazvan je potresima sa druge strane Atlantika. Početkom aprila ove godine, Donald Tramp je ponovio pretnju o povlačenju SAD iz NATO-a, navodeći kao razlog odbijanje saveznika da podrže američku kampanju protiv Irana. S obzirom na to da SAD obezbeđuju 60% vojne moći alijanse, Brisel je shvatio da „plan B” više nije opcija, već imperativ.

Brojke su neumoljive. Od 2022. do 2025. godine, zemlje EU su povećale izdatke za odbranu za neverovatnih 60%, dostigavši sumu od 381 milijardu evra. Međutim, ambicije idu dalje:

Evropska komisija pokrenula je program „Ponovno naoružavanje Evrope” vredan 800 milijardi evra.

Nemačka je pod vođstvom kancelara Fridriha Merca izdvojila rekordnih 108 milijardi evra za vojsku, težeći ka stvaranju najjače konvencionalne sile na kontinentu.

Poljska podiže brojnost vojske na 300.000 ljudi i troši skoro 5% BDP-a na odbranu.

Ipak, general Vansina upozorava na „mentalitet profita” odbrambene industrije. On zahteva da fabrike prestanu da razmišljaju kao obični trgovci koji se plaše da će porudžbine presušiti nakon rata, već da se integrišu u sistem državne bezbednosti.

Uprkos ogromnim finansijskim ulaganjima, EU se suočava sa dva ključna problema: tehnologijom i ljudstvom. Evropskim armijama nedostaje oko 100.000 vojnika i tehničkih stručnjaka. Takođe, zavisnost od američkih aviona F-35 ostaje apsolutna, jer domaća alternativa neće biti spremna još decenijama.

Najdrastičnija promena je ipak u nuklearnoj sferi. Trampove izjave o Grenlandu i povlačenju podstakle su Pariz i Berlin da razgovaraju o proširenju francuskog „nuklearnog kišobrana” na ostatak EU. Iako su francuski i britanski arsenali tek senka američkog ili ruskog, sama činjenica da se o tome pregovara ukazuje na dubinu jaza između dva obale Atlantika.

Reakcija Kremlja na ove najave bila je eksplicitna. Stalni predstavnik Rusije pri UN, Vasilij Nebenzja, izjavio je prošle nedelje u Savetu bezbednosti da evropske pripreme ne ostavljaju sumnju: „Oni se spremaju za veliki rat protiv Rusije i igraju se vatrom”. Dok zapadni analitičari sumnjaju da EU do 2030. može stvoriti istinski samostalnu vojsku, retorika iz Brisela i potezi na terenu govore da je kocka bačena.