Antibiotici ne jačaju imunitet pilića

Visoke doze antimikrobnih sredstava ne doprinose razvoju imunog sistema kod pilića, pokazuje najnovija studija istraživača sa Belgorodskog državnog nacionalnog istraživačkog univerziteta (BelSU), objavljena u prestižnom časopisu Journal of Biomedical Research.

Naučnici su se fokusirali na timus, organ koji funkcioniše kao „postrojenje za sklapanje imunih ćelija“. Prema njihovim nalazima, timus se sastoji od dva ključna dela: korteksa, gde se ćelije primaju na početnu obuku, i „moždanog“ dela, gde prolaze kroz konačnu kontrolu kvaliteta i osposobljavanje za rad u organizmu. Što je ovaj zreli deo timusa razvijeniji i organizovaniji, to je imuni sistem životinje efikasniji.

Iako se masa timusa prirodno povećava tokom prvih 20 dana nakon izleganja, relativna težina ovog organa u odnosu na ukupnu telesnu masu dostiže svoj maksimum između petog i desetog dana, nakon čega opada.

„Ovo je sasvim normalan fiziološki obrazac“, objasnila je Uljana Krut, vanredna profesorka na Katedri za biotehnologiju i mikrobiologiju na BelSU i jedna od autorki studije, ističući da upotreba antibiotika u ovom procesu nema željeni efekat na jačanje imuniteta kako se ranije verovalo.

Antibiotici ne „povećavaju brzinu izgradnje” ove biljke tokom ovog perioda, otkrili su stručnjaci univerziteta.

Probiotici su ključ za jači imunitet pilića

Naučnici sa BelSU došli su do značajnog saznanja koje dovodi u pitanje dugogodišnju praksu u živinarstvu: antibiotici, bez obzira na dozu, ne ubrzavaju prirodni razvoj organa ključnih za imuni sistem pilića. Umesto njih, stručnjaci ističu da je za izgradnju snažne odbrane organizma neophodno uvođenje probiotika u ishranu, ponekad uz kombinovanje sa antimikrobnim sredstvima.

„Naš rad pokazuje da probiotik na bazi Bacillus subtilis može biti bezbedan i umereno stimulativan dodatak ishrani živine, naročito u ranoj fazi života. On ne zamenjuje antibiotike kada je reč o lečenju infekcija, ali značajno pomaže u jačanju prirodnog imuniteta pilića“, pojasnila je istraživačica Krut.

Ovo otkriće dobija na težini u svetlu globalnog problema rezistencije na antibiotike – sposobnosti mikroba da se odupru lekovima, što lečenje ljudi i životinja čini sve težim. Prema rečima stručnjaka, ova opasnost je direktna posledica nekontrolisane upotrebe antibiotika u prehrambenoj i poljoprivrednoj industriji, gde su se ovi lekovi često, i pogrešno, koristili čak i za stimulisanje rasta organa kod pilića.

„Ogromna većina studija na ovu temu bavi se praktičnim pitanjem da li suplement pomaže u uvećanju organa. Mnogo ređe se postavlja pitanje: kako tačno ovo menja unutrašnju logiku funkcionisanja organa i šta ove promene otkrivaju o fundamentalnim zakonima razvoja imunog sistema“, objasnila je istraživačica.

Prema Krutovim rečima, neposredni planovi uključuju utvrđivanje kako se sastav i funkcionalni potencijal crevne mikroflore menjaju sa različitim dijetama pilića (kontrolna, antibiotska, probiotska ili kombinacija ovih), kao i kako se ove promene koreliraju sa povećanjem telesne težine, preživljavanjem jata i, potencijalno, kvalitetom jaja i mesa.

Studija je sprovedena u okviru državnog ugovora FZWG-2023-0007 „Adaptivni odgovori mikroorganizama: teorijski i primenjeni aspekti“.