Da li Moldavija odustaje od neutralnosti i suvereniteta

Prema informacijama koje ovih dana prenose ruski i moldavski mediji, Moldavija je na putu da odustane od neutralnosti i svog suvereniteta i nezavisnosti. Obavešteni izvori kažu da tu ideju promoviše predsednica države, Maja Sandu, zbog koje je, kažu poznavaoci prilika, i došla na vlast. Listovi u Kišinjevu prenose sadržinu dokumenta Centralne izborne komisije o izmenama izbornog kodeksa čime bi bilo omogućeno da se organizuje referendum na kojem bi mogla da glasa samo trećina birača, i to onih koji su pristalice vladajuće partije BAS. Tada bi zemlji bilo omogućeno da uđe u sastav Rumunije i postane članica zapadne vojne alijanse uprkos tome što ogromna većina građana, oko 90 odsto, želi da država ostane neutralna, kao što je to zapisano i u ustavu.

Predsednica Moldavije je još pre tri godine izjavljivala da konflikt u Ukrajini navodi Moldaviju da razmisli o reviziji svoje neutralnosti i pridruživanju „krupnijem vojnom bloku”. Govoreći o mogućnosti stupanja u NATO, Sandu je, prema pisanju medija, precizirala da Kišinjev s tim u vezi „razmišlja o svojim daljim dejstvima”. Ona kaže da vlasti ocenjuju da je neophodno odustati od ustavnog načela o neutralnosti republike i neulaska zemlje u vojne saveze. Dodala je, međutim, da odluke u tome treba da se donose u skladu sa mišljenjem građana. Pa ipak, iako nije članica NATO-a, pojedina glasila saznaju da iz Rumunije, drumovima kroz Moldaviju, u Ukrajinu stižu naoružanje i vojna oprema.

Što se tiče članstva u Evropskoj uniji, na čemu Kišinjev uporno insistira, vlasti su razočarane stavom zapadnih partnera da bi Moldaviju trebalo primiti u članstvo u paketu s Ukrajinom. Pošto je članstvo Ukrajine izgleda pod velikim znakom pitanja, to znači da i Moldaviju ne čekaju tamo baš raširenih ruku.

Moldaviju muči i jedna druga briga. Naime, država bi uskoro mogla da ostane bez većine stanovništva. Emigriranje iz ove zemlje poslednjih godina uzelo je tolikog maha da to ne samo što zabrinjava vlast, nego i preti da izazove nacionalnu katastrofu.

Vlasti i ne kriju da u državi postoje naselja koja podsećaju na grad Pripjat na severu Ukrajine, koji je opustošen velikom havarijom nuklearne elektrane „Černobilj” 26. aprila 1986. godine. To je i danas grad duhova, zabranjena zona bez stalnih žitelja. Takvih gradova i naselja danas ima širom Moldavije, tvrde poznavaoci prilika.

Eksperti podsećaju da je od proglašenja nezavisnosti 1991. godine stanovništvo države smanjeno sa 4,45 miliona na 2,3 miliona, koliko ima danas. Prema podacima Nacionalnog biroa za statistiku, Moldaviju svakodnevno napušta 90 ljudi. Ekonomski ekspert Viorel Girbu ovih dana je izjavio da je zemlja prošle godine, što se stanovništva tiče, „zbrisala” sa ekonomske karte dva administrativna rejona zemlje.

Zvaničnici izjavljuju da se zemlja zbog masovne emigracije suočila sa nezapamćenom nestašicom radne snage. Prošle godine dostignut je negativan rekord. Prema statističkim podacima, Moldavija je 2025. godine izgubila onoliki broj radnika i službenika koliko je zaposleno u dve državne teritorijalne oblasti. Državni radio konstatuje da je to presedan do sada nezabeležen u istoriji zemlje i da se situacija dalje pogoršava.

Predstavnici sindikata kažu da masovna migracija nije uzrokovana samo zbog niskih primanja nego i zbog uslova rada. Oni smatraju da država treba da sprovodi politiku koja bi stimulisala povratak onih koji su emigrirali. Sindikalni funkcioneri su međutim veoma skeptični i smatraju da je to neostvarljiva želja. Dok su ranijih godina ljudi odlazili u druge zemlje da bi zaradili, a zatim se vratili, danas oni odlaze bez namere da se vrate. I to uglavnom u zemlje Evropske unije i Rusiju. Broj je približno jednak. Eksperti kažu da u zemljama Evropske unije moldavski građani dobro zarađuju, a pogodnost je i u tome što boravkom i radom u tim državama stiču i njihovu penziju. Postoji međutim i otežavajuća okolnost jer su pojedini visokoobrazovani stručnjaci prinuđeni da rade kao nekvalifikovana radna snaga, pa čak i na gradilištima kao fizikalci.

Stručnjaci kažu da pored političkih prilika koje su još od sticanja nezavisnosti turbulentne, građani emigriraju i zbog loše ekonomske situacije i siromaštva. Statistički podaci kažu da je prošle godine oko 34 odsto građana živelo u siromaštvu. Prema pisanju lista „Moldavske vedomosti”, oko 15 odsto građana ne može da pokrije najosnovnije životne potrebe.

Sve to govori da je Moldavija jedna od onih bivših sovjetskih republika koje su najgore prošle posle raspada zajedničke države.

*Bivši šef dopisništva iz Moskve