Knežević: Spoljna politika Crne Gore je kao muva bez glave

PODGORICA – Predsednik Demokratske narodne partije i poslanik u Skupštini Crne Gore Milan Knežević upitao je potpredsednika Vlade za spoljne i evropske poslove Filipa Ivanovića kakav će biti stav Crne Gore povodom najavljene ideje američkog predsednika Donalda Trampa o aneksiji Grenlanda, ocenivši da je crnogorska spoljna politika „kao muva bez glave”. Ivanović je odgovorio da je to pitanje, kako je naveo, „zakasnelo”, jer je Crna Gora već stala uz Dansku i Evropsku uniju.

Knežević je, obrazlažući pitanje, ironično primetio da je spoljna politika Crne Gore „toliko principijelna da se sve države Evrope ugledaju na nju”. Kao prvi primer naveo je priznanje takozvanog Kosova 2008. godine, za koje je rekao da je doneto protivno volji većine građana Crne Gore.

„Počeću od takozvanog Kosova, kada je, protivno volji 85 odsto građana Crne Gore, priznata ta kvazitvorevina 2008. godine. Tada smo saopštili da se radi o demokratskim tekovinama, pravu na samoopredeljenje i da je Kosovo de fakto i de jure nezavisno”, kazao je Knežević.

On je podsetio i na politički put Mila Đukanovića, navodeći da je isti Đukanović 1988. godine došao na vlast upravo na „kosovskom talasu”, predstavljajući se, kako je rekao, kao „izraziti i ekstremni Srbin” i obećavajući Srbima i Crnogorcima na Kosovu i Metohiji da će se obračunati sa albanskom iredentom.

Knežević je zatim uporedio stav Crne Gore prema Kosovu sa njenim odnosom prema sukobu u Ukrajini, navodeći da je Podgorica, „opet principijelno”, podržala teritorijalni integritet i nezavisnost Ukrajine i pridružila se sankcijama Rusiji.

„Doduše, sankcijama nevidljivim, jer Rusija nije osetila nijednu od ovih sankcija koje je uvela Crna Gora. Ostaje pitanje koja je razlika između Kosova i Ukrajine, to jest koja je razlika između Srbije i Ukrajine. Kako može Kosovo da bude nezavisno, a Donjeck, Lugansk i Krim da budu sastavni deo Ukrajine”, upitao je Knežević.

On je dodao da mu je zbog toga važno da čuje stav Vlade, naročito pošto se Crna Gora već izjašnjavala o krizi na Bliskom istoku.

„Koga mi sada podržavamo u ovom sporu između Danske i EU, sa jedne strane, i gospodina Donalda Trampa”, pitao je Knežević.

Potpredsednik Vlade Filip Ivanović odgovorio je da je Knežević „malo preuranio” sa pitanjem o Kubi, a „zakasnio” sa pitanjem o Grenlandu, jer se, kako je rekao, o toj temi govori mesecima, a Danska i Grenland su se već jasno izjasnili. Danska i vlasti Grenlanda više puta su odbacile mogućnost da Grenland bude predmet američkog preuzimanja, dok je EU podržala teritorijalni integritet Danske.

„Razgovori su se vodili nekoliko puta, ali ne po pitanju teritorije, jer je Danska jasno odgovorila. To pitanje trenutno nije na dnevnom redu, ali smo tu stali na stranu Danske i EU”, kazao je Ivanović.

Govoreći o sukobu SAD i Irana, Ivanović je naveo da Ujedinjeni Arapski Emirati nisu strana u sukobu i da je Crna Gora zbog toga osudila napade na zalivske zemlje.

„Podržavamo da se dođe do diplomatskog rešenja, jer taj sukob donosi globalne probleme. Pregovori su u toku i želimo da se postigne trajno mirno rešenje”, rekao je Ivanović.

On je dodao da je, kako je naveo, sličan pristup i u slučaju rusko-ukrajinskog sukoba, ističući da se Crna Gora opredeljuje u skladu sa svojim nacionalnim interesom, a to je pristupanje Evropskoj uniji.

„To podrazumeva prava, ali i obaveze, a jedna od tih obaveza je usklađenost sa evropskom bezbednosnom politikom koju dosledno sprovodimo. Treba osuditi svaki napad na suverenu državu koji nije proistekao iz poteza te države. Očekujemo da će do diplomatskog rešenja doći između Rusije i Ukrajine”, kazao je Ivanović.

Knežević je potom ocenio da se u Crnoj Gori „sve osuđuje”, osim agresije na Srbiju i Crnu Goru 1999. godine.

„Kako je moguće da sve osuđujemo, samo ne osuđujemo ovo. Kada otvorimo čitav aspekt doslednosti i principijelnosti, kada su u pitanju međunarodni odnosi i spoljna politika, naša spoljna politika je kao muva bez glave”, zaključio je Knežević.