Hoće li Savet bezbednosti smeniti Šmita kojeg nije imenovao

 Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka

Ba­nja­lu­ka – Uoči no­ve ras­pra­ve o Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni u Sa­ve­tu bez­bed­no­sti UN, po­no­vo se otva­ra pi­ta­nje le­gi­ti­mi­te­ta vi­so­kog pred­stav­ni­ka Kri­sti­ja­na Šmi­ta, ali i na­či­na na ko­ji je ova funk­ci­ja uop­šte us­po­sta­vlje­na i odr­ža­va­na. Pre­ma na­vo­di­ma me­di­ja, sed­ni­ca za­ka­za­na za 12. maj mo­gla bi, osim re­dov­nog raz­ma­tra­nja si­tu­a­ci­je u BiH, do­ne­ti i in­sti­tu­ci­o­nal­nu ras­pra­vu o sta­tu­su ne­mač­kog di­plo­ma­te, ras­po­re­đe­nog na tu du­žnost pre pet go­di­na.

Po­vrh to­ga, sve je iz­ve­sni­je da će Šmit zbog pen­zi­o­ni­sa­nja na­pu­sti­ti funk­ci­ju na­kon ok­to­bra, što deo ana­li­ti­ča­ra tu­ma­či kao mo­gu­ći sig­nal ši­rih pro­me­na u pri­stu­pu me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. Ipak, upr­kos ta­kvim na­vo­di­ma, pre­o­vla­da­va oce­na da nje­gov even­tu­al­ni od­la­zak ne mo­ra nu­žno zna­či­ti i za­tva­ra­nje Kan­ce­la­ri­je vi­so­kog pred­stav­ni­ka (OHR), ali otva­ra pi­ta­nje na ko­ji na­čin bi even­tu­al­ni na­sled­nik Šmi­ta mo­gao bi­ti iza­bran i da li će do­sa­da­šnji mo­del bi­ti odr­živ. U tom kon­tek­stu, or­ga­ni­za­ci­ja „Se­cu­rity Co­un­cil Re­port” po­vo­dom pred­sto­je­će sed­ni­ce na­vo­di da bi Sa­vet bez­bed­no­sti mo­gao za­tra­ži­ti prav­no mi­šlje­nje od prav­nog sa­vet­ni­ka UN o pro­ce­du­ri Šmi­to­vog ime­no­va­nja, uklju­ču­ju­ći i pi­ta­nje da li je od­lu­ka Uprav­nog od­bo­ra Sa­ve­ta za im­ple­men­ta­ci­ju mi­ra (PIK) iz ma­ja 2021. o po­sta­vlje­nju Šmi­ta bi­la u skla­du sa uobi­ča­je­nim prak­sa­ma. Po­seb­na pa­žnja mo­gla bi bi­ti usme­re­na na ulo­gu SB UN u ra­ni­jim ime­no­va­nji­ma, kao i na pi­ta­nje da li je za ta­kav iz­bor neo­p­hod­na for­mal­na re­zo­lu­ci­ja, kon­sen­zus unu­tar PIK-a ili sa­gla­snost stra­na u BiH.

Ova or­ga­ni­za­ci­ja, ko­ja pra­ti rad UN, uka­zu­je da ulo­ga OHR-a i le­gi­ti­mi­tet vi­so­kog pred­stav­ni­ka osta­ju jed­no od ključ­nih pi­ta­nja ko­ja de­le čla­ni­ce SB, pod­se­ća­ju­ći da Ki­na i Ru­si­ja ne pri­zna­ju Šmi­ta i već du­že vre­me po­zi­va­ju na za­tva­ra­nje te in­sti­tu­ci­je. Uoča­va se i iz­ve­sna pro­me­na u pri­stu­pu SAD, či­ji je pred­stav­nik još u ok­to­bru pro­šle go­di­ne po­ru­čio da Ame­ri­ka vi­še ne te­ži iz­grad­nji na­ci­je ili sna­žnoj me­đu­na­rod­noj in­ter­ven­ci­ji i da je do­šlo vre­me za lo­kal­na re­še­nja, pred­vo­đe­na lo­kal­nim ak­te­ri­ma ko­ji pred­sta­vlja­ju tri kon­sti­tu­tiv­na na­ro­da BiH, na­vo­di „Se­cu­rity Co­un­cil Re­port”. Mi­šlje­nje prav­nog sa­vet­ni­ka UN, do­da­je se, ve­ro­vat­no bi uklju­či­va­lo ana­li­zu po­stu­pa­nja SB UN po ra­ni­jim ime­no­va­nji­ma i pro­ce­nu da li je za­kon­ski po­treb­no odo­bre­nje Sa­ve­ta, jed­no­gla­snost u Uprav­nom od­bo­ru PIK-a ili sa­gla­snost stra­na u BiH.

Pred­sed­nik SNSD-a Mi­lo­rad Do­dik ka­že da su od­lu­ke Šmi­ta pro­iz­ve­le po­sle­di­ce ko­je po­vla­če i kri­vič­nu od­go­vor­nost. „Aneks 10 Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma de­fi­ni­še da se vi­so­ki pred­stav­nik ime­nu­je na pred­log pot­pi­sni­ka tog anek­sa, iz­me­đu osta­lih i Re­pu­bli­ke Srp­ske, te da ga SB UN ime­nu­je po­seb­nom re­zo­lu­ci­jom. Vi­de­li smo da je i Ko­mi­tet za spolj­ne po­slo­ve ame­rič­kog Kon­gre­sa, raz­ma­tra­ju­ći ovu si­tu­a­ci­ju, za­klju­čio da je Šmi­to­vo ime­no­va­nje prav­no spor­no. To je usta­no­vi­la i nad­le­žna ko­mi­si­ja Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH”, pod­se­ća Do­dik.