Entitetski gasovodi doprinose rešenju za BiH

Počinje li mirna podela BiH pre nego što je i započeo „ravnopravan dogovor tri strane o njenoj budućnosti”, koji su bez zakazanog preciznog termina najavili Amerikanci? Taj mirni početak mogli bismo nazvati „gasovodnim”. Dva gasovoda: jedan će sa Zapada ulaziti u FBiH i gradiće ga Amerikanci, drugi sa Istoka u RS i gradiće ga Srbija i Srpska. Ovaj potonji postoji još od pre rata i išao je od granice na Drini kod Zvornika prema Sarajevu, a ovaj novi, znatno većeg kapaciteta, granaće se po Srpskoj do Banjaluke, s usputnim stanicama u gradovima i opštinama, do priključaka za potrošače. Podrazumeva se da će sa Zapada u Bosnu stizati američki tečni gas, a sa Istoka prirodni ruski. Tako će muslimansko Sarajevo prestati da troši jeftiniji ruski gas i preći na skuplji američki, ali će bar biti sigurni da im ga Srbi ne mogu zavrtati kao što je navodno bivalo tokom rata. Kažemo navodno, jer je posle rata „Slobodna Bosna” pod naslovom „Evo zašto smo se smrzavali tokom rata!” otkrila da su gas zavrtale same muslimanske vlasti da bi Sarajevo napravile gradom mučenikom. Sada će zasebni entitetski gasni koridori prekinuti još jednu vezu između dva Sarajeva, srpskog i bošnjačkog.

Prema pisanju neoliberalnog „Gardijana”, „Tramp je na taj način zanemario obavezu BiH da dobije saglasnost EU, a u finišu planira da istisne i Rusiju s tržišta u Srpskoj i Srbiji, i to u interesu svog privatnog biznisa”. Postoji potreba za diverzifikacijom izvora, kao pretpostavka energetske bezbednosti zemlje, ali ukoliko postoji slobodna tržišna konkurencija, sitne razlike u cenama na velikim količinama vrtoglavo se penju u korist ruskog izvoznika. Kako god, ispada da se i u BiH prenosi energetski front između SAD i EU, a gas i nafta su danas postali moćnije političko oružje nego dronovi. Ako su SAD i RF podelile energetsko tržište u BiH, Srpska svoj energetski suverenitet, koji je danas osnova državnog suvereniteta, vezuje za Srbiju, odnosno Rusiju, a FBiH za Hrvatsku, odnosno SAD. Bošnjaci bi preko Šmita mogli da se vežu za Nemačku, koja ni sama nije energetski suverena. Elem, EU može da se puši sa obavezama na energetsku lojalnost, koje Brisel nameće članicama i kandidatima, a posebno u Bosni, koja se deli na bošnjačke evroentuzijaste i srpske evroskeptike.

Jeste da Nemačka planira ogroman vojni budžet, jeste da se „Folksvagen” preorijentiše na namensku proizvodnju i uvodi se obavezan vojni rok, ali niko ni na papiru ne može da izračuna kako će uz stagnantan, čak negativan privredni rast moći da kupuje hiperskupe napredne oružane sisteme u SAD, i za svoje i za potrebe Ukrajine, ali može da trenira strogoću na zapadnom Balkanu i hrabri svoje saveznike iz dva svetska rata u FBiH. Plan za jugoistočni Balkan, vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine, opstanak OHR-a, pozivanje na investicije u Srbiju i BiH – sve je to osmišljeno da bi blokirali nezavisnu srpsku politiku Srbije i Srpske.

Većina visokih predstavnika, četiri od njih sedam, bili su Nemci i Austrijanci. Sada ističu da „nisu učestvovali u dilu SAD sa Srpskom i Dodikom”, a nisu bili prisutni u SB UN kad je samozvani Šmit od Vasilija Nebenzje praktično dobio otkaz. Okupatori u dva svetska rata osećaju BiH kao svoj posed i u tome ih podržavaju stari hrvatsko-muslimanski kolaboranti u FBiH. Kažu: „U BiH mora da bude neko ko će da donosi odluke ako lokalni akteri ne mogu da se dogovora.” Štaviše, skandalozni Šmit stalno pomera termin odlaska: od polovine prošle godine do počeka tekuće godine, pa do posle oktobarskih izbora. Praktično koriste situaciju u kojoj još nije dogovoreno šta posle Šmita. Na brojna pitanja novinara „kada misli da ode, dokle je naumio da ostane”, onomad je cinično izjavio da „nije bitno hoće li otići sutra ili za godinu dana”, a Željka Cvijanović otkriva da mu je naloženo da u međuvremenu miruje.

U Sarajevu su taman odahnuli dušom što je Netanjahu konačno stao u Gazi i južnoj Libiji, a Tramp zaustavljen u Iranu i što je vojna saradnja Hrvatske, Albanije i Kosova opkolila Srbiju i Srpsku, a iz Zagreba – ponovo o trećem entitetu. Na panelu „BiH neuspela država i nužnost trećeg hrvatskog entiteta”, u saorganizaciji moćne američke fondacije „Heritidž”, bliske Trampu, glavnu reč je vodio američki Hrvat Maks Primorac, poznat kao borac za hrvatsku jednakopravnost u FBiH. Ali, Bošnjake je najviše zabrinulo što se na ovom međunarodnom skupu u zagrebačkom Hotelu „Dubrovnik” diskretnom podrškom oglasio i kardinal Vinko Puljić.

Nadbiskup vrhbosanski još od pre rata, donedavno i uticajni pobornik jedinstvene, građanske BiH, okrenuo je ćurak, što znači da se promenio stav Vatikana, a vatrenim hercegbosanskim katolicima važnije je šta im poruči papa, nego centrala HDZ-a u Zagrebu, sa sve Plenkovićem, Vladom i Saborom zajedno. Ergo, ni pola godine do izbora sve hrvatstvo se upreže da spreči da mu još jednom muslimani izaberu člana Predsedništva BiH umesto njihovog lidera Čovića. Skupu u hotelu „Dubrovnik” prethodio je šest meseci ranije sličan skup istoga organizatora, a u međuvremenu je održan i treći, samo u aranžmanu Ministarstva inostranih dela. Jedinstvena poruka sa sva tri skupa na adresu Sarajeva glasi: Ako ne pristanete na drugu izbornu jedinicu, tražićemo treći entitet.

Ni Bošnjaci ne odustaju da Hrvatima i dalje biraju člana Predsedništva BiH. Istina, to više neće moći da bude baš večiti Željko Komšić, jer je potrošio sve zakonske mandate, ali Trojka već priprema svog novog kandidata, izvesnog Slavena Kovačevića, Hrvata, građanistu i bosnoljuba. Na panel u Zagrebu oštro je reagovao Elmedin Konaković, ministar spoljni u ime cele BiH, iako je već svakom živom i van BiH jasno da iza zvaničnog demarša ne stoje ni Srbi, a pogotovo ne Hrvati. Hajde što ministar Elmedin ispada smešan, ali te smejurije postale su deo bošnjačke ideologije da kao najbrojniji imaju pravo da zastupaju celinu. Nespremnim da pregovaraju sa Srbima i Hrvatima, nakon poraza u građanskom ratu koji su sami politički izazvali i dejtonske podele na teritorijalno-etničke entitete i kantone koju su i sami potpisali, možda im i ne preostaje drugo nego da fantaziraju o tome da postoji državni kontinuitet BiH sa srednjovekovnom hrišćanskom kraljevinom Bosnom, iako je pre pola milenijuma prekinut i nikad nije obnovljen, o tome da je cela birovaktile bila begovska zemlja, iako je to bilo za vreme osmanske okupacije, o tome da će s Trebevića dojahati američka konjica s Bilom i Hilari na čelu da napravi BiH po bošnjačkoj meri... Znajući za te fantazije popularne kod Bošnjaka, zamenik državnog sekretara Amerike Kristofer Landau je povodom prošlogodišnjeg obeležavanja jubileja 30 godina od Dejtona poručio da će se „SAD angažovati u Bosni na dogovoru ravnopravne tri strane o jasnim, realnim i pragmatičnim rešenjima”. Ali nije rekao kada.

Srpska odavno jedva čeka i „Herceg-Bosna” spremna je da krene za njom. A šta će kantoni s bošnjačkom većinom? Gari Dempsi s Instituta Rand već krajem rata procenio je da bi i Bošnjaci uz malo dodatne teritorije od Hrvata u FBiH i malo više para od međunarodne zajednice, takođe prihvatili miran razlaz. Verovatno bi i bez toga bili srećni da dobiju državicu 1/1 na frtalj BiH, umesto fiktivne države 1/3. „Nek je naša, pa makar kao avlija!” Naravno, ne bi smela da se zove Muslimanija, nego Bošnjakistan, da ne bi plašila hrišćansku Evropu od prodora islamskog terorizma na Zapad. U prvom delu naslova zagrebačkog panela spominje se i da je „BiH neuspela država”, što koincidira s Dodikovom tezom da Srpskoj BiH ničemu ne koristi, nego samo šteti, jer sabotira njene razvojne projekte. Blokirala je HE „Buk bijela”, trebinjski aerodrom, most preko Save kod Gradiške...

Ipak, do rešenja se neće lako i brzo doći. Dogovor će u prvoj rundi obuhvatiti široki krug predstavnika vlasti, opozicije, nevladinog sektora, SAD, EU, RF, da bi u finišu za stolom ostali lideri tri dominantne stranke Bakir, Dodik i Čović, koji drže stvarnu moć, plus Landau, zadužen za usmeravanje. Nešto više o tome znaće se već 12. maja, posle nove redovne polugodišnje rasprave SB UN o stanju u BiH. Šmitova sudbina je izvesna. Status OHR-a – neizvestan. Zbog doprinosa deeskalaciji krize Dodik će biti prvi put pohvaljen od SAD, Rusi i Kinezi će ga braniti samo od Britanaca. Podela gasovoda istok–zapad u BiH, kao i pritisak Zagreba na Sarajevo, doprineće da Bošnjaci bar realnije sagledaju svoju poziciju. Njima se priviđaju saudijski tankeri kako preko Neuma uzvodno Miljackom stižu „na Bembašu na vodu”.

*Profesor

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista