Koliko je osnovan strah od migranata

Nedavno je došlo do sukoba dve grupe migranata u okolini Obrenovca koji je završen sa žrtvama. Ovakvi okršaji poslednjih godina nisu retkost, a na društvenim mrežama javnost ne krije zabrinutost da bi takvi sukobi mogli da se preliju na „obično“ stanovništvo, odnosno da bi moglo da bude slučajnih žrtava oružanih sukoba migranata. Ipak, građani su svedoci čestim kriminalnim okršajima, svakodnevnim saobraćajnim nezgodama, učestalim oružanim napadima, ali im veliki strah izazivaju upravo migranti – zašto?

Odgovor na to pitanje za naš list dao je Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, rekavši da postoji nekoliko razloga zbog kojih je društvo osetljivije na incidente koji se javljaju među strancima, odnosno migrantima.

„Ta reč migrant odmah kod nas stvara neku dozu opreza, dozu nelagodnosti i nepoznanice i u tom kontekstu treba posmatrati takvu reakciju građana, kada je nešto nepoznato, daleko ili drugačije, privlači veću pažnju”, objasnio je Đurović. 

Smatra i da način izveštavanja dodatno kreira takvu sliku, odnosno da postiče strah, podsećajući da mediji imaju značajnu ulogu u kreiranju slike o migrantima. 

„Gotovo uvek su izveštaji usmereni u pravcu senzacije, u pravcu nečega što je strašno, katastrofalno. Koristi se takva terminologija i time se direktno ili indirektno podiže tenzija u društvu”, objasnio je naš sagovornik. 

Napomenuo je da se strah javlja zbog nedovoljnog broja informacija o nekom događaju, što direktno otvara prostor za pretpostavke. 

„Meni je drago što smo u prethodnoj godini primetili da institucije brže reaguju u situacijama kada postoje nedoumice i nejasnoće u vezi događaja koji se prijavljuju, jer ukoliko nadležni organi ne reaguju brzo, ne objasne šta se dogodilo – ostavlja se prostor za različite spekulacije i interpretacije nekog događaja. Krajem prošle godine pojavila se dezinformacija da je devojka silovana i ubijena i da su to počini migranti, na društvenim mrežama se proširio strah. Policija je u roku od tri dana reagovala i razjasnila taj događaj, a ispostavilo se da nije bilo tako, kao i da slučaj nije imao veze s migrantima. To je onda umirilo javnost”, prisetio se naš sagovornik.

Migranti su ljudi kao i mi, a to pokazuju statistički podaci. Oni čine znatno manji broj krivičnih dela u odnosu na celokupnu populaciju, rekao je Đurović posebno ističući da u „svakom žitu ima kukolja”, te da ljudi koji čine prestupe spadaju u posebnu grupu – migrante kriminalce.

„Migrante kao strance, kao izbeglice, treba odvojiti od kriminalnih grupa u kojima učestvuju pojedini migranti, oni su kriminalci odnosno krijumčari. Oni predstavljaju ozbiljan problem jer dugi niz godina prave probleme i ako se sukobljavaju, to rađe međusobno, te njihovi sukobi ostaju u domenu njihovih razračunavanja”, objasnio je naš sagovornik.

Posebno je naglasio u kojoj meri je krijumčarenje unosan posao, odnosno koliki je profit krijumčara, te je istakao da je mahom motiv oružanih sukoba novac. 

Objašnjavajući strukturu tog fenomena, koji je prisutan ne samo u Srbiji, već i svuda u svetu, napomenuo je da se takve kriminalne grupe sastoje, kako od ljudi srpskog porekla, tako i od stranaca. Istakao je da je svakom takvom lancu potreban čovek s ovih prostora, ali i migrant koji može da vrbuje druge ljude koji traže beg i mir u zemljama Evropske unije, kao i osoba koja s njima može da se sporazume.

Na pitanju da li mogu biti dovedeni pred lice pravde Đurović je odgovorio kratko – mogu.

„Ono što sigurno jeste da migranti koji čine krivična dela odgovaraju na isti način kao i naši građani koji počine neko krivično delo, tu nema nikakvog izuzetka. U zavisnosti od težine dela izriče im se kazna zatvora, u potpunosti na isti način kao i građanima Republike Srbije. Jedina razlika je što, nakon odslužene kazne, migranti koji se bave kriminalom dobijaju rešenje da napuste našu zemlju. Tu nema nikakvih protekcija.” 

Osim represije, važna je i prevencija, a u slučaju migranata ona „leži” u centrima i prihvatilištima, smatra sagovornik našeg lista.

„Migraciju smo mi nekako ispustili izvan radara, što znači da imamo mali broj otvorenih centara, što znači da kriminalci sada krijumčare te ljude mimo centara, mimo znanja institucija. Veliki broj migranata, na putu ka Evropskoj uniji, bude smešteno od strane krijumčara u privatne objekte po velikim gradovima. Ti ljudi budu često žrtve seksualnog nasilja, trgovine ljudima, izloženi stravičnom fizičkom zlostavljanju. Migracija je fenomen koji mora biti kontrolisan, to je jedini način da se zaštitimo i mi kao država, ali i da zaštitimo ljude koji su kao takvi na meti krijumčara i kriminalaca”, zaključio je Đurović za naš list.