Колико је основан страх од миграната

Недавно је дошло до сукоба две групе миграната у околини Обреновца који је завршен са жртвама. Овакви окршаји последњих година нису реткост, а на друштвеним мрежама јавност не крије забринутост да би такви сукоби могли да се прелију на „обично“ становништво, односно да би могло да буде случајних жртава оружаних сукоба миграната. Ипак, грађани су сведоци честим криминалним окршајима, свакодневним саобраћајним незгодама, учесталим оружаним нападима, али им велики страх изазивају управо мигранти – зашто?

Одговор на то питање за наш лист дао је Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, рекавши да постоји неколико разлога због којих је друштво осетљивије на инциденте који се јављају међу странцима, односно мигрантима.

„Та реч мигрант одмах код нас ствара неку дозу опреза, дозу нелагодности и непознанице и у том контексту треба посматрати такву реакцију грађана, када је нешто непознато, далеко или другачије, привлачи већу пажњу”, објаснио је Ђуровић. 

Сматра и да начин извештавања додатно креира такву слику, односно да постиче страх, подсећајући да медији имају значајну улогу у креирању слике о мигрантима. 

„Готово увек су извештаји усмерени у правцу сензације, у правцу нечега што је страшно, катастрофално. Користи се таква терминологија и тиме се директно или индиректно подиже тензија у друштву”, објаснио је наш саговорник. 

Напоменуо је да се страх јавља због недовољног броја информација о неком догађају, што директно отвара простор за претпоставке. 

„Мени је драго што смо у претходној години приметили да институције брже реагују у ситуацијама када постоје недоумице и нејасноће у вези догађаја који се пријављују, јер уколико надлежни органи не реагују брзо, не објасне шта се догодило – оставља се простор за различите спекулације и интерпретације неког догађаја. Крајем прошле године појавила се дезинформација да је девојка силована и убијена и да су то почини мигранти, на друштвеним мрежама се проширио страх. Полиција је у року од три дана реаговала и разјаснила тај догађај, а испоставило се да није било тако, као и да случај није имао везе с мигрантима. То је онда умирило јавност”, присетио се наш саговорник.

Мигранти су људи као и ми, а то показују статистички подаци. Они чине знатно мањи број кривичних дела у односу на целокупну популацију, рекао је Ђуровић посебно истичући да у „сваком житу има кукоља”, те да људи који чине преступе спадају у посебну групу – мигранте криминалце.

„Мигранте као странце, као избеглице, треба одвојити од криминалних група у којима учествују поједини мигранти, они су криминалци односно кријумчари. Они представљају озбиљан проблем јер дуги низ година праве проблеме и ако се сукобљавају, то рађе међусобно, те њихови сукоби остају у домену њихових разрачунавања”, објаснио је наш саговорник.

Посебно је нагласио у којој мери је кријумчарење уносан посао, односно колики је профит кријумчара, те је истакао да је махом мотив оружаних сукоба новац. 

Објашњавајући структуру тог феномена, који је присутан не само у Србији, већ и свуда у свету, напоменуо је да се такве криминалне групе састоје, како од људи српског порекла, тако и од странаца. Истакао је да је сваком таквом ланцу потребан човек с ових простора, али и мигрант који може да врбује друге људе који траже бег и мир у земљама Европске уније, као и особа која с њима може да се споразуме.

На питању да ли могу бити доведени пред лице правде Ђуровић је одговорио кратко – могу.

„Оно што сигурно јесте да мигранти који чине кривична дела одговарају на исти начин као и наши грађани који почине неко кривично дело, ту нема никаквог изузетка. У зависности од тежине дела изриче им се казна затвора, у потпуности на исти начин као и грађанима Републике Србије. Једина разлика је што, након одслужене казне, мигранти који се баве криминалом добијају решење да напусте нашу земљу. Ту нема никаквих протекција.” 

Осим репресије, важна је и превенција, а у случају миграната она „лежи” у центрима и прихватилиштима, сматра саговорник нашег листа.

„Миграцију смо ми некако испустили изван радара, што значи да имамо мали број отворених центара, што значи да криминалци сада кријумчаре те људе мимо центара, мимо знања институција. Велики број миграната, на путу ка Европској унији, буде смештено од стране кријумчара у приватне објекте по великим градовима. Ти људи буду често жртве сексуалног насиља, трговине људима, изложени стравичном физичком злостављању. Миграција је феномен који мора бити контролисан, то је једини начин да се заштитимо и ми као држава, али и да заштитимо људе који су као такви на мети кријумчара и криминалаца”, закључио је Ђуровић за наш лист.