Lepog oka, hitrog skoka

Imaju vitko, skladno i pokretljivo telo, izuzetno lepu glavu čiji su najlepši ukras krupne oči. Noge su im tanke i duge, ali uprkos tome srne ne mogu da izdrže duže trčanje pa se kreću hodom, kasom i skakanjem. Rado se i kupaju jer su odlični plivači.

Ovaj plahi papkar iz porodice jelena naseljava široko područje od Skandinavije do Grčke i od Gibraltara do Urala, pa dalje ka Sibiru i Mongoliji. Zbog toga postoje razni varijeteti ove vrste, a na Starom kontinentu je najrasprostranjenija takozvana evropska srna (Capreolus capreolus), koja obitava i kod nas, od ravničarske Vojvodine do brdsko-planinskih delova centralne Srbije. Srne najviše vole blago zatalasane terene gde se smenjuju livade, oranice, voćnjaci i mešovite listopadne i zimzelene šume, a često su i u blizini naselja. Tokom godine uglavnom žive u manjim krdima – srndaći zaokupljeni čuvanjem teritorija i međusobnom odmeravanju snaga radi sticanja statusa u grupi, a ženke brigom o mladuncima. U jesen, krda se uvećavaju, kako bi zajedno lakše prebrodila zimu i sačuvala se od grabljivaca.

Zajedno sigurniji

Vrhunac fizičkog razvoja dosežu sa sedam godina, a životni vek im je 15, ponekad i 18 godina, kada su im zubi već toliko istrošeni da ne mogu da pasu i jedu. Srne su preživari i hrane se travom, listovima, žirom, mladim izdancima četinara, divljim kruškama i jabukama, bobičastim plodovima. Zimi brste snegom pokrivenu travu ili sitno rastinje.

Mužjak (srndać) lako se razlikuje od ženke (srne) jer ima rogove. U retkim slučajevima ponekoj od starih srna izrastu kratke rožnice. Iako su srndaći malo krupniji, prosečna visina odrasle jedinke (bez obzira na pol) je od 75-80 centimetara, a težina od 30-35 kilograma. Dlaka je leti kraća i crvenkastosmeđa, dok je zimi duža i kestenjastosiva ili tamnosiva. U području ispod kratkog repa dlaka je bela, i kod ženki u obliku obrnutog srca, dok je kod mužjaka ovalnog oblika. Čula sluha, njuha i i ukusa su im veoma razvijena, ali vid im je slab, daltonisti su, uočavaju samo veće predmete. Najbolje zapažaju i reaguju na šumove i pokrete iz okoline.

Dozivaju se na različite načine: lanad piskanjem ili pijukanjem prizivajući majku, odrasli jaukanjem i deranjem u zavisnosti od situacije, a srndaći baukanjem upozoravaju na opasnost, ili da bi u periodu parenja ukazali na svoju teritoriju. Osim toga, za obeležavanje terena i međusobnu „mirisnu“ komunikaciju, ova divljač koristi i posebne žlezde ispod skočnog zgloba i između papaka zadnjih nogu. Mužjaci imaju i čeonu žlezdu koja služi istoj svrsi.

Odložena trudnoća

Osim onog jesenjeg, povod za zbližavanje je period parenja, od jula do prve polovine avgusta. Srndać prati srnu po nekoliko dana, a kada je oplodi, traži drugu, tako da u toku jedne sezone oplodi po 4-5 ženki. Srna ima urođenu sposobnost zadržavanja razvoja ploda (embriotenija) da bi produžila vreme nošenja do proleća, kad olani najčešće jedno ili dvoje mladunaca, ređe troje, koji su teški 1-1,5 kilogram. Tada većinu vremena provode ležeći, visokom travom ili žbunjem prikriveni od grabljivaca. Bele pege po krznu još ih više kamufliraju. Majka u početku doji lanad, veoma je brižna i sve vreme na oprezu. Napušta ih tek kada dođe vreme da se ponovo pari, no oni su tada već dovoljno stasali da sami brinu o sebi.

Srne imaju mnogobrojne prirodne neprijatelje, a to su lisica, kuna, ris, vuk, divlja mačka, medved, divlja svinja i neke ptice grabljivice. Najveći neprijatelj im je ipak čovek. Odrasle srne najčešće stradaju prelazeći saobraćajnice, zatim od trovanja – jedući biljne kulture tretirane herbicidima i pesticidima, kao i od krivolovaca. Za mladunce su pogubne mašine za košenje i žetvu. Ukoliko prežive, imaju velika oštećenja, teško se oporavljaju i traumu pamte celog života.

Kako im pomoći

Ako vidite jedno ili više lanadi same, nemojte ih dirati jer je srna sigurno negde u blizini i vratiće im se. Ali, ako oseti na njima miris čoveka – odbaciće ih. Ukoliko naiđete na ranjeno mladunče, najbolje je da se obratite veterinaru radi pregleda i sanacije povreda. Dalju brigu o ovim mališanima možete da preuzmete i sami, ako imate dvorište ili neki ograđen prostor na otvorenom. U suprotnom, smeštaj za novopridošlicu zatražite u nekom azilu za napuštene životinje ili zoo-vrtu. Ukoliko ga zadržite, može toliko da se navikne na vas i život u „zatvorenom”, da kad poraste nije sposobno da opstane u prirodnom okruženju. A, iako vam je ova životinja pitomog i umiljatog izgleda u međuvremenu prirasla srcu, znajte da ipak čezne za svojom četvoronožnom porodicom. Procenite li da je neizbežno da srnu vratite u prirodu, učinite to bez obzira što brinete za njen dalji opstanak na slobodi.