Šmit nije problem, već OHR

Nakon pet godina neuspele politike, odlazi kući još jedan birokratski mediokritet i nemački turista koji se bez potvrde Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pola decenije predstavljao kao visoki predstavnik. I to je moguće u ovom frankenštajnskom projektu zvanom „Bosna i Hercegovina”. Međutim, spoljna politika Sjedinjenih Američkih Država pod vođstvom Donalda Trampa prestala je da daje legitimitet svim međunarodnim i nacionalnim birokratskim strukturama koje nemaju utemeljenje u demokratskoj volji naroda, pa je tako i ovom „vana bi”, kolonijalnom nazoviupravniku došao kraj.

Ovo je bio jasan naredni korak za američku administraciju uzimajući u obzir da je Donald Tramp u januaru 2026. godine potpisao ukaz kojim se SAD povlače iz 66 međunarodnih organizacija koje nisu uspele da stvore konkretne rezultate. U svom mandatu, Kristijan Šmit je ekonomski i politički paralisao BiH, što je za Vašington bio jasan signal da je vreme da se Šmit pusti niz vodu.

Dok je čitav region privlačio u proseku sedam odsto stranih direktnih investicija u odnosu na BDP, BiH se nalazila na mizerna tri odsto. Standardni ekonomski modeli ne mogu da objasne ovaj disparitet, pa je tako učestala krilatica koju slušamo iz Brisela o „mitu i korupciji” pala u zaborav, jer i ostale zemlje u regionu imaju ili sličan ili gori indikator za korupciju, a privlače procentualno više stranog kapitala u odnosu na veličinu svojih ekonomija nego što to čini BiH.

Razlog za ovo krije se u činjenici da 94 odsto stranih investitora navodi političku stabilnost kao glavni indikator koji posmatraju kada žele u neku državu da investiraju. BiH ima najniži skor političke stabilnosti u regionu, za šta je najviše zaslužan OHR. Kad god bi došlo do intenzivnog korišćenja „bonskih” ovlašćenja, indikator „politička stabilnost i odsustvo nasilja/terorizma”, koji objavljuje Svetska banka, drastično bi pao i tako stranim investitorima poslao signal da BiH nije podobna za investicije.

Ovo je slučaj uprkos činjenici da BiH, odnosno Republika Srpska, imaju najniže poreze u regionu, najniže cene struje, kao i najbolje uslove za poslovanje, zbog čega je Republika Srpska rangirana među 10 najperspektivnijih malih regija budućnosti i 2018. i 2023. godine od strane „Fajnenšel tajmsa”, a Laktaši kao najpoželjniji mali grad u Evropi za investicije. Izveštaj „Duing biznis” Svetske banke svrstao je Banjaluku među najpoželjnije poslovne destinacije još 2011. godine. Konvertibilna marka je zbog svoje vezanosti za evro poprilično stabilna valuta, a BiH bi zbog ugovora o slobodnoj trgovini koje ima s EU, Ceftom i Turskom mogla da stranim investitorima pruži pristup tržištu od više od 650 miliona ljudi. Ipak, OHR je uspeo da uzurpira i ovu ekonomski privilegovanu poziciju Republike Srpske i čitave BiH i da je dovede u stanje ekonomske paralize.

Ovo je uočljivo i na osnovu rezultata istraživanja javnog mnjenja sprovedenog u februaru 2026. godine na prostoru čitave BiH. Više od 60 odsto građana BiH veruje da se ekonomska situacija pogoršala u odnosu na prošlu godinu, dok više od 40 odsto ispitanika smatra da OHR ima negativan uticaj na ekonomski rast, u odnosu na 13,1 odsto, koliko ih smatra da ima pozitivni uticaj. Negativan uticaj OHR-a dodatno se ogleda u činjenici da čak 41 odsto ispitanika kaže da ova institucija ima negativan uticaj na priliv stranih direktnih investicija. Dakle, i javna percepcija i ekonomski modeli sugerišu isto – OHR je glavni krivac za lošu ekonomsku situaciju u BiH.

Teško je tačno proceniti o kolikom je zapravo ekonomskom gubitku reč, ali suma se kreće u rasponu od više desetina milijardi američkih dolara u izgubljenim potencijalnim investicijama. Ako uzmemo podatke Svetske banke, BiH ima nominalni BDP oko 30 milijardi američkih dolara, pa ovaj gubitak potencijalno prevazilazi veličinu čitave državne ekonomije. Poređenja radi, to je kao da su Sjedinjene Američke Države izgubile više od 30 biliona američkih dolara u potencijalnim investicijama u poslednjih 30 godina. S obzirom na to da je trgovinski deficit SAD oko 900 milijardi godišnje, ovakav priliv investicija mogao bi da ugasi mnoge ekonomske i političke vatre. Zamislite onda u kakvoj bi se ekonomskoj situaciji nalazila BiH da nije pretrpela ovoliki gubitak stranih investicija.

Nakon pretnje SAD, Kristijan Šmit se napokon povlači s ove pozicije. On će ostati upamćen po proširenju zamrzavanja državne imovine, koja je još 2005. godine (kad je odluka prvi put nametnuta) zamrznula više od 15 milijardi američkih dolara stranih investicija, a novo proširenje iz 2022. godine dodatno je povećalo ovaj gubitak. Dotični strani diktator u pokušaju isto tako je nametnuo 114 izmena izbornog zakona, promenio krivični kod, narušio ustavni poredak, smenio legitimno izabranog predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i čitavu zemlju gurnuo na ivicu političkog i ekonomskog opstanka.

Indeks vladavine prava organizacije Svetskog projekta za pravdu dostigao je 2023. svoj najniži rezultat ikada (0,51) – iste godine kad je OHR nametnuo najveći broj zakonodavnih intervencija. Isto tako indikatori Svetske banke zabeležili su najniži rezultat u oblasti vladavine prava za BiH u 2023. godini. Za investitore koji traže stabilno i predvidivo okruženje, BiH se čini kao ratna zona, a ne stabilna evropska ekonomija.

Samo postojanje OHR-a kao institucije, 30 godina nakon završetka rata, sugeriše stranim investitorima upravo ovo – država kojoj treba strana institucija da „nadgleda sprovođenje mirovnog sporazuma” nije država u koju treba da se investira kapital.

Međutim, problem nije Šmit, već OHR kao institucija, koja se pretvorila u ono što Ijan Bremer naziva „lepljivom” institucijom. Međunarodne institucije obično su stvorene da rešavaju jedan konkretan zadatak, ali kad u tome ne uspeju, imaju tendenciju da same sebe održavaju, braneći sopstveno postojanje iznutra i tražeći nova opravdanja za svoj opstanak. Bivši američki predsednik Ronald Regan izjavio je da su birokratije nešto najbliže „večnom životu”.

Tako je zapravo OHR profitirao i opstajao sve ove godine, generišući političke krize u BiH, kako bi opravdao svoje postojanje. Zapadne zemlje su ovde odigrale veliku ulogu, jer su podržale OHR, koji umesto da političku odgovornost i donošenje odluka učini lokalnim, usko prateći EU principe supsidijarnosti i američki federalni sistem, on ih je učinio stranim, a BiH pretvorio u strani protektorat. Ovo je protivno i teoriji modernizacije, koja tvrdi da postoji snažna veza između ekonomskog razvoja i demokratizacije. Osnovna ideja je da ekonomski i društveni napredak postepeno stvara uslove za stabilniju i razvijeniju demokratiju, tako da je nizak skor demokratičnosti koji izdaje Fridom haus zapravo negativna ocena dugogodišnjeg rada OHR-a. Došlo je vreme da se ova institucija zatvori, a konstitutivnim narodima u BiH konačno omogući pravo na samoopredeljenje, koje garantuje član 1. povelje Ujedinjenih nacija, kao jedan od glavnih principa da se održe međunarodna bezbednost i mir.

*Stručni savetnik predsednika Republike Srpske za međunarodnu i ekonomsku politiku

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista