Fini: Italijanstvo treba da oživi u Istri

Od našeg specijalnog izveštača
Trst, 22. februara – Đanfranko Fini, predsednik italijanske poslaničke grupe, otkrio je u Trstu obeležje posvećeno Normi Koseto koja je, prema ovdašnjim izvorima, jedna od „najpoznatijih tragičnih žrtava likvidacija Brozovih partizana”. Komemoracija je tek jedna u nizu sličnih kojima Italija u pograničnom pojasu prema Sloveniji tokom februara obeležava sećanje na Italijane stradale u posleratnim likvidacijama na tlu hrvatskog i slovenačkog dela Istre od strane „jugoslovenskih jedinica” potkraj Drugog svetskog rata.

„Istru mora da doživi novo doba italijanstva u vidu kulture i jezika kako (italijanski) identitet ne bi bio iskorenjen”, zatražio je Fini otkrivajući spomenik Normi Koseto. Pripadnici „jugoslovenskih partizana” su Normu, tada mladu studentkinju, 1943. silovali a potom živu bacili u kraški bezdan u hrvatskoj Istri. Iste jame u zaleđu Jadrana u Italiji zovu fojbe.

Postala je simbol posleratnih likvidacija i egzodusa Italijana s područja koja su posle Drugog svetskog rata pripala Jugoslaviji, a danas su deo Slovenije, odnosno Hrvatske. Fini je naglasio potrebu vraćanja italijanskog identiteta tamo odakle je nepravedno proteran. Istakao je da je naročito nužno danas, kada Evropa dopušta „premošćivanje granica, osetiti potrebu za vraćanjem italijanstva u Istru”. Dodao je da tu podrazumeva italijansku kulturu i dijalekt koji su nekada u „mletačkoj, rimskoj i zato italijanskoj zemlji” tamo bili „kod kuće”.

Prema Finiju, današnja Evropa predstavlja veliku šansu samo ako poštuje identitet pojedinih naroda u duhu sloge i međusobnog priznanja, zbog čega se nada da će službeni Rim ispoštovati njegov zahtev, izrečen početkom februara, da na ličnim dokumentima italijanskih optanata u rubrici u kojoj administracija upisuje naziv države rođenja, ubuduće ne piše „bivša Jugoslavija” već jednostavno: Italija.

Optanti su Italijani, rodom iz Dalmacije i Istre (u Hrvatskoj), odnosno Primorske (Slovenija), koji su posle Drugog svetskog rata proterani u maticu, ostavivši za sobom svu imovinu.

Na svečanosti u čast Norme Koseto govorio je i tršćanski gradonačelnik Roberto Dipjaca. On je pozvao zemljake da neguju tradiciju podsećanja na događaje koji su doveli do posleratnih likvidacija i egzodusa Italijana s tla bivše Jugoslavije, a sve to u cilju uzdizanja vrednosti i gradnje budućnosti mira. Fini se osvrnuo na nedavne pozive službenog Zagreba i Ljubljane (od strane predsednika Stjepana Mesića i prethodno sada već pokojnog predsednika Slovenije Janeza Drnovšeka) da tri zemlje sklope međusobno istorijsko pomirenje. Predsednik italijanske poslaničke grupe je medijima rekao da je pomirenje s državama bivše Jugoslavije moguće tek kada ono bude iskreno i zasnovano na istini, a ne na koristi. Zato, prema Finiju, prvo treba utvrditi i „proširiti istinu uz borbu protiv onih grupa koje negiraju posleratne zločine (Brozovih partizana) i egzodus Italijana”.

Fini veruje da je samo tako moguće dostići „istorijsku istinu”. Nije hteo da komentariše inicijativu senatora desnogcentra koji traže da se osnuje istražna komisija o posleratnim likvidacijama na tlu bivše Jugoslavije. Slovenački „Primorski dnevnik” javlja da je idejni otac te ideje tršćanski senator Naroda slobode Đulio Kamber. Senator bi da utvrdi „istorijsku istinu sa svih strana”, pa ne isključuje ni nuždu ponovnog otvaranja već zatvorenih jama odnosno fojbi na slovenačkoj i hrvatskoj teritoriji. Slovenački mediji negoduju povodom novih provokacija s druge strane međe i podsećaju da se Italija nikada nije suočila sa zločinima fašizma niti doživela katarzu na procesima protiv vinovnika fašističkih zločina počinjenih na tlu Slovenije.