Strategija o zdravoj ishrani

Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, u našoj zemlji će uskoro biti usvojena posebna nacionalna strategija o zdravoj ishrani u cilju pravilnije i zdravije ishrane stanovništva Srbije. U Ministarstvu zdravlja kažu da je donet Akcioni plan za 2008. godinu za sprovođenje Strategije za razvoj i zdravlje mladih u Republici Srbiji koji sadrži program Prevencije nepravilne ishrane. – U narednoj godini će biti isplanirane edukativne aktivnosti kojima će biti obuhvaćeni zdravstveni radnici iz Instituta za javno zdravlje i domova zdravlja, prosvetni radnici, predstavnici lokalne samouprave, kao i deca školskog uzrasta u okviru savetovališta za mlade i njihovi roditelji – objasnili su u Ministarstvu zdravlja.

Ovim dokumentom će školske i predškolske ustanove biti u obavezi da, na neki način, "osiguraju" zdravu hranu za decu, iako i sada u većini vaspitno-obrazovnih ustanova tvrde da se vodi računa o tome šta se najmlađima servira u tanjir.

– Mi strogo kontrolišemo namirnice koje stižu u našu ustanovu. Hrana koja se priprema mora da bude atestirana i na radioaktivnost, mikrobiološki i hemijski prihvatljiva. Na osnovu tog "pasoša" hrane, imamo trag o poreklu svake namirnice. Trudimo se da hranu pripremamo na nerafinisanom jestivom ulju, da riba bude zastupljena na jelovniku dva puta nedeljno, da uvek ima mesa, voća, povrća, mleka i mlečnih proizvoda – istakla je Ljepša Žegarac, dijetetičar Predškolske ustanove "11. april".

Prema njenim rečima, pretpostavlja se da će nova strategija regulisati i to da se u tanjirima ne nalazi genetski modifikovana hrana, već samo ona koja je "gajena" na prirodan način, bez upotrebe veštačkih đubriva.

– Mališani u vrtićima nisu toliko ugroženi gojaznošću, koliko deca u školama. Kod nas u obdaništima dečaci i devojčice imaju tri izbalansirana obroka o kojima brinu nutricionisti, a đaci uglavnom jedu brzu hranu, koja oko 90 odsto utiče na gojaznost. Nije dobro što su današnja deca navikla na sendviče, pice, hamburgere – dodala je Ljepša Žegarac.

Lekari objašnjavaju da je gojaznost kod dece posledica konzumiranja energetski jake hrane i nedostatka fizičkih aktivnosti.

Dr Nevenka Dimitrijević, iz Doma zdravlja "Voždovac", ističe da deca, ali i odrasli u našoj zemlji nemaju zdrave navike, kao i da se ishrana može okarakterisati očajnom.
– Loša finansijska situacija je osnovni razlog zbog čega se ljudi nezdravo hrane. Zbog nedostatka novca, kao i vremena, najbliže im je da odu do obližnje pekare ili kioska sa brzom hranom. Sastavni deo našeg posla je da dajemo savete pacijentima, ali mali broj njih poštuje naše sugestije u vezi sa pravilnom ishranom – rekla je dr Dimitrijević.

Najnovija istraživanja govore da je svaki drugi stanovnik naše zemlje prekomerno uhranjen, kao i da je petina ljudi gojazna. Mnogi lekari, poput dr Dimitrijević, naglašavaju da je osnovni razlog za to siromaštvo, zbog kojeg građani Srbije uglavnom pripremaju hranu sa puno belog brašna, krompira, mesa i drugih namirnica koje goje.

Osim pomenute nacionalne strategije, u Ministarstvu zdravlja naglašavaju da su podržali i realizaciju projekta Udruženja pedijatara "Prevencija i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata u Srbiji".