Стратегија о здравој исхрани

Према препоруци Светске здравствене организације, у нашој земљи ће ускоро бити усвојена посебна национална стратегија о здравој исхрани у циљу правилније и здравије исхране становништва Србије. У Министарству здравља кажу да је донет Акциони план за 2008. годину за спровођење Стратегије за развој и здравље младих у Републици Србији који садржи програм Превенције неправилне исхране. – У наредној години ће бити испланиране едукативне активности којима ће бити обухваћени здравствени радници из Института за јавно здравље и домова здравља, просветни радници, представници локалне самоуправе, као и деца школског узраста у оквиру саветовалишта за младе и њихови родитељи – објаснили су у Министарству здравља.

Овим документом ће школске и предшколске установе бити у обавези да, на неки начин, "осигурају" здраву храну за децу, иако и сада у већини васпитно-образовних установа тврде да се води рачуна о томе шта се најмлађима сервира у тањир.

– Ми строго контролишемо намирнице које стижу у нашу установу. Храна која се припрема мора да буде атестирана и на радиоактивност, микробиолошки и хемијски прихватљива. На основу тог "пасоша" хране, имамо траг о пореклу сваке намирнице. Трудимо се да храну припремамо на нерафинисаном јестивом уљу, да риба буде заступљена на јеловнику два пута недељно, да увек има меса, воћа, поврћа, млека и млечних производа – истакла је Љепша Жегарац, дијететичар Предшколске установе "11. април".

Према њеним речима, претпоставља се да ће нова стратегија регулисати и то да се у тањирима не налази генетски модификована храна, већ само она која је "гајена" на природан начин, без употребе вештачких ђубрива.

– Малишани у вртићима нису толико угрожени гојазношћу, колико деца у школама. Код нас у обдаништима дечаци и девојчице имају три избалансирана оброка о којима брину нутриционисти, а ђаци углавном једу брзу храну, која око 90 одсто утиче на гојазност. Није добро што су данашња деца навикла на сендвиче, пице, хамбургере – додала је Љепша Жегарац.

Лекари објашњавају да је гојазност код деце последица конзумирања енергетски јаке хране и недостатка физичких активности.

Др Невенка Димитријевић, из Дома здравља "Вождовац", истиче да деца, али и одрасли у нашој земљи немају здраве навике, као и да се исхрана може окарактерисати очајном.
– Лоша финансијска ситуација је основни разлог због чега се људи нездраво хране. Због недостатка новца, као и времена, најближе им је да оду до оближње пекаре или киоска са брзом храном. Саставни део нашег посла је да дајемо савете пацијентима, али мали број њих поштује наше сугестије у вези са правилном исхраном – рекла је др Димитријевић.

Најновија истраживања говоре да је сваки други становник наше земље прекомерно ухрањен, као и да је петина људи гојазна. Многи лекари, попут др Димитријевић, наглашавају да је основни разлог за то сиромаштво, због којег грађани Србије углавном припремају храну са пуно белог брашна, кромпира, меса и других намирница које гоје.

Осим поменуте националне стратегије, у Министарству здравља наглашавају да су подржали и реализацију пројекта Удружења педијатара "Превенција и лечење гојазности код деце и адолесцената у Србији".