Funkcije delimičnog novca

Depresijacija dinara uslovljena padom deviznog kursa ima za posledicu gubitak realnih zarada, a gubitak beleže i svi koji štede u dinarima.Pokazalo se kao i mnogo puta do sada da je dinar nesigurna i nestabilna valuta i da kroz permanentni gubitak kupovne moći nanosi štetu svima koji ga poseduju. Generalno posmatrano, građani se stalno suočavaju sa činjenicom da neko zavlači ruku u njihove džepove(Oto Eminger, svojevremeno dugogodišnji predsednik Bundes banke, nije se ustezao da kažeda „najveća od svih krađa jeste inflacija”).

Otkako je prof. Avramović svojevremeno inaugurisao „novi dinar”, sa paritetom 1=1 u odnosu na nemačku marku dinar je do danas oslabio za oko 1900 odsto. Dinar koji stalno kliza naniže ne predstavlja dovoljno čvrstu podlogu na kojoj mogu uspešno da se primenjujučesto i dobro zamišljene ekonomske mere.

Postavlja se pitanje zašto je to tako.Odgovor je verovatno u činjenici što je domaća valuta „inficirana” nestabilnošću i neefikasnošću privrede, čija je ona u suštini refleks, kao i navikama stanovništva i države da troše više od zarađenog, odnosno proizvedenog. Takav odnos prema proizvodnji i potrošnji učinio je da je dinar valuta koja nema sva obeležja savremenog novca tj. „kreditnog”, odnosno „papirnog novca”, koji je svuda u svetu uveden posle ukidanja zlatnog standarda, a koji karakterišu sledeća svojstva: novac kao platežno sredstvo, kao prometno sredstvo, kao sredstvo štednje, kao mera vrednosti i kao svetski novac.

Može se reći da samo prve dve funkcije dinar uspešno obavlja(funkciju plaćanja i funkciju prometa) dok ostale tri obavlja samo delimično ili ih uopšte ne obalja.Naprimer, dinar ne spada u svetski novac, jer nije konvertibilan. Pored toga, ako želimo da saznamo koliko nešto vredi, nedovoljna nam je cena u dinarima, već vrednost procenjujemo kroz cenu u evrima. Najzad, kada se odlučujemo za štednju, poučeni dugogodišnjim iskustvom, opredeljujemo se za štednju u evrima, a u vrlo malom procentu u dinarima.

Znači dinar, kao zakonsko sredstvo plaćanja, ne obavlja uspešno svih pet funkcija koje karakterišu savremeni novac. Na osnovu ove činjenice, rešenje za probleme na koje ukazujem samo se po sebi nameće. Naime, novčane funkcije koje dinar ne obavlja ili ih samo delimično obavlja treba prepustiti nekoj čvrstoj valuti. U konkretnom slučaju, to bi mogao da bude evro, koji je u našem monetarnom sistemu najzastupljeniji u odnosu na korpu ostalih valuta.

Praktično, ovo bi moglo da se realizuje putem kreiranja deviznog segmenta novčane mase u evrima. Kao primarni novac za ovu operaciju trebalo bi da posluži iznos od oko dve milijarde evra, koji bi se povukao iz deviznih rezervi zemlje specijalno za te namene. Na bazi ovog primarnog novca, a po osnovu kreditne multiplikacije bankarskog sektora u procesu njegove kreditne aktivnosti prema nebankarskom sektoru, kreirala bi se novčana masa koja bi mogla da dostigne iznos od oko 2,5 milijardi evra. Sa postojećom dinarskom novčanom masom, koja u deviznoj protivvrednosti iznosi oko 2,4 milijarde evra, ukupna novčana masa bi na ovaj način praktično bila duplirana, čime bi se rešio problem nelikvidnosti u privredi, a da se pri tome ne bi pogoršala makroekonomska stabilnost. Ovo zatošto evro kao valuta nije inflatorno „inficiran”, jer je za deset godina svog postojanja ojačao prema svim vodećim valutama, a inflacija u zemljama evrozone ne prelazi tri odsto na godišnjem nivou.Sa stanovišta prvih pozitivnih efekata to bi značilo kao da „uvozimo” makroekonomsku stabilnost, koja je evru imanentna, a privreda bi došla do povoljnih kredita od oko dva do četiri odsto na godišnjem nivou, koje bi mogla da otplaćuje, umesto sadašnjih dinarskih od 20 do 25 odsto, koji je guše i teraju u stečaj.

Pored iznetog, kreiranjem deviznog segmenta novčane mase, zaustavilo bi se klizanje kursa dinara, jer bi evro u bivalentnom monetarnom sistemu, kao zakonsko sredstvo plaćanja, i zvanično nadomeštao one novčane funkcije koje dinar ne obavlja u potpunosti.

Svi napred navedeni pozitivni efekti ne bi mogli da se dese preko noći, ali bi bio započet proces koji ka tome vodii koji bi kompenzirao i u potpunosti učinio nepotrebnim intervencije NBS na međubankarskom deviznom tržištu, koje, pokazalo se, ne mogu da daju rezultate, a predstavljaju nepovratan gubitak sredstava iz deviznih rezervi.Nasuprot tome, devizni segment novčane mase ostaje stalno u opticaju i ne gubi na svojoj supstanci, već se naprotiv kroz proces kreditne multiplikacije uvećava.Oficijelno uvođenje evra u monetarni sistem zemlje, kao zakonskog sredstva plaćanja, olakšalo bi funkcionisanje privrede u uslovima krize, zaustavilo depresijaciju dinara i doprinelo da se očuva kupovna moć stanovništva.

član Naučnog društva ekonomista Srbije