Harmonika nadjačala bicikl

Harmonika ili bicikl, pitanje koje je Petar Marić morao sebi postaviti. Jer i sport i muzika traže mnogo i vremena, i truda, i novca, pa je biti najbolji u obe discipline bilo nemoguće.

Petar je odložio bicikl, prepustio je taj sport mlađem bratu i konačno se opredelio za muziku: višečasovne mukotrpne i iscrpljujuće vožnje avalskim i obrenovačkim putem zamenio je vežbama na harmonici, usavršavajući se na delima klasika: Anđelisa, Aranhueza, Malika, Sarasatea. Nije pogrešio u izboru, postao je pravi virtuoz, najbolji junior na svetu.

Mlađi brat Aleksa je ostao veran svom dvotočkašu. I njegova karijera ide uzlaznom putanjom – Aleksa je već postao reprezentativac Srbije u drumskom i planinskom biciklizmu.

Petar ima sve manje prilika da se vidi sa starim društvom iz beogradskih biciklističkih klubova, ali i dalje sa predstavnicima Biciklističkog saveza Beograda odlazi na prijeme kao što je bio onaj u Belom dvoru, koji su za sportiste na dva točka priredili princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević. To je bila idealna prilika da odsvira nešto za domaćine, predstavnike dinastije koja je u prošlosti bila mecena biciklistima Srbije i sponzorisala neke od najvažnijih biciklističkih trka pre Drugog svetskog rata.

Na međunarodnim takmičenjima

Petar je sa šest godina počeo da svira harmoniku u beogradskoj muzičkoj školi „Dr Vojislav Vučković”, u klasi profesora Aleksandra Nikolića. Tri puta zaredom je bio pobednik na republičkom takmičenju harmonikaša, a četiri puta na školskom takmičenju mladih harmonikaša iz cele Srbije.

Nije mu mnogo trebalo da pređe granice i oproba se u evropskoj i svetskoj konkurenciji.

Osvajao je i brojne nagrade na internacionalnim takmičenjima, a najveći uspeh do sada mu je pobeda u Svetskom kupu u Norveškoj 2006. godine. U juniorskoj konkurenciji od 16 do 18 godina bio je ne samo prvi u vrlo jakoj i oštroj konkurenciji talentovanih muzičara iz celog sveta, već i najmlađi takmičar.

Od prošle godine nastupa u kategoriji seniora: u Bratislavi i u Slovačkoj, posle nastupa na svetskom kongresu harmonikaša, održao je solistički koncert koji je trajao sat i po. Predstavljao je našu zemlju i na internacionalnom festivalu u Južnoj Koreji. A oprobao se i u Glazgovu, gde je zauzeo peto mesto.

Da svira po svetu, a odmara se u Srbiji

Devetnaestogodišnji Petar želi da nastavi školovanje u inostranstvu, voleo bi da postane univerzitetski profesor i da povremeno nastupa na solističkim koncertima.

(/slika2)Harmonike su mnogo skupe, kao i putovanja na sva ta takmičenja, zato sam zahvalan gospodinu Mirku Patariniju koji mi je dao harmoniku marke „Scandalli” i koji prati moje nastupe u svakom smislu. Takođe bih hteo da zahvalim Danilu Bašiću iz opštine Palilula, Milanu Jankoviću iz Privredne komore Beograda, Skupštini grada i svim ostalim prijateljima moga uspeha, posebno mojim roditeljima – kaže Petar.

Iako je tek prošle godine postao punoletan, nastupi na brojnim takmičenjima, uporna i duga vežbanja učinili su ga mladićem, koji je sakupio dosta životnog iskustva i zna šta hoće.
Mlađima od sebe koji bi želeli da nešto učine od života i da se iskažu u umetnosti poručuje da moraju mnogo da rade: „Ili ćete puno raditi i biti zadovoljni, ili nećete raditi i ceo život ćete biti nezadovoljni sobom”.

Petar želi da bude zadovoljan sobom i zato pravi planove o nastavku i usavršavanju svoje karijere. Na redu je muzička akademija u nekoj evropskoj zemlji, možda Francuskoj… Sanja da postane veliki maestro koji će karijeru provoditi po svetu, a odmore – u Srbiji.