Хармоника надјачала бицикл

Хармоника или бицикл, питање које је Петар Марић морао себи поставити. Јер и спорт и музика траже много и времена, и труда, и новца, па је бити најбољи у обе дисциплине било немогуће.

Петар је одложио бицикл, препустио је тај спорт млађем брату и коначно се определио за музику: вишечасовне мукотрпне и исцрпљујуће вожње авалским и обреновачким путем заменио је вежбама на хармоници, усавршавајући се на делима класика: Анђелиса, Аранхуеза, Малика, Сарасатеа. Није погрешио у избору, постао је прави виртуоз, најбољи јуниор на свету.

Млађи брат Алекса је остао веран свом двоточкашу. И његова каријера иде узлазном путањом – Алекса је већ постао репрезентативац Србије у друмском и планинском бициклизму.

Петар има све мање прилика да се види са старим друштвом из београдских бициклистичких клубова, али и даље са представницима Бициклистичког савеза Београда одлази на пријеме као што је био онај у Белом двору, који су за спортисте на два точка приредили принц Александар и принцеза Катарина Карађорђевић. То је била идеална прилика да одсвира нешто за домаћине, представнике династије која је у прошлости била мецена бициклистима Србије и спонзорисала неке од најважнијих бициклистичких трка пре Другог светског рата.

На међународним такмичењима

Петар је са шест година почео да свира хармонику у београдској музичкој школи „Др Војислав Вучковић”, у класи професора Александра Николића. Три пута заредом је био победник на републичком такмичењу хармоникаша, а четири пута на школском такмичењу младих хармоникаша из целе Србије.

Није му много требало да пређе границе и опроба се у европској и светској конкуренцији.

Освајао је и бројне награде на интернационалним такмичењима, а највећи успех до сада му је победа у Светском купу у Норвешкој 2006. године. У јуниорској конкуренцији од 16 до 18 година био је не само први у врло јакој и оштрој конкуренцији талентованих музичара из целог света, већ и најмлађи такмичар.

Од прошле године наступа у категорији сениора: у Братислави и у Словачкој, после наступа на светском конгресу хармоникаша, одржао је солистички концерт који је трајао сат и по. Представљао је нашу земљу и на интернационалном фестивалу у Јужној Кореји. А опробао се и у Глазгову, где је заузео пето место.

Да свира по свету, а одмара се у Србији

Деветнаестогодишњи Петар жели да настави школовање у иностранству, волео би да постане универзитетски професор и да повремено наступа на солистичким концертима.

(/slika2)Хармонике су много скупе, као и путовања на сва та такмичења, зато сам захвалан господину Мирку Патаринију који ми је дао хармонику марке „Scandalli” и који прати моје наступе у сваком смислу. Такође бих хтео да захвалим Данилу Башићу из општине Палилула, Милану Јанковићу из Привредне коморе Београда, Скупштини града и свим осталим пријатељима мога успеха, посебно мојим родитељима – каже Петар.

Иако је тек прошле године постао пунолетан, наступи на бројним такмичењима, упорна и дуга вежбања учинили су га младићем, који је сакупио доста животног искуства и зна шта хоће.
Млађима од себе који би желели да нешто учине од живота и да се искажу у уметности поручује да морају много да раде: „Или ћете пуно радити и бити задовољни, или нећете радити и цео живот ћете бити незадовољни собом”.

Петар жели да буде задовољан собом и зато прави планове о наставку и усавршавању своје каријере. На реду је музичка академија у некој европској земљи, можда Француској… Сања да постане велики маестро који ће каријеру проводити по свету, а одморе – у Србији.