Samo glumac

Od prošle nedelje, u bogatom repertoaru Predraga Ejdusa jedan je lik manje. I to onaj najstvarniji: veliki glumac nije više i u ulozi Upravnika Narodnog pozorišta. Ta drama za njega je završena – ostavkom i u toku je potraga za licem koje će se prihvati ove važne, ali teške i često nezahvalne uloge. I popularni Peca malo se „pecnuo” u onoj fotelji ispod slike Jovana Bijelića, u upravničkoj sobi na drugom spratu pozorišta.

Sećamo se kako je Ejdus s neskrivenim optimizmom stao na kormilo starog velikog broda, znajući (a i drugi su ga upozoravali) da već davno u njega lagano prodire voda i, dabome, lađa polako tone pod teretom prekobrojne posade, besposlenog sveta i prašnjavog prtljaga naše pozorišne prošlosti. Moderna vremena sve manje poznaju ovakve teatre mastodonte (Drama–Opera–Balet...). Većina umetnika u glomaznom Narodnom pozorištu sanja onaj „veliki razvod”, za dobro svih ansambala – i publike pre svega. Predrag Ejdus, koji se nekad okušao i na čelu Drame, ali, što je najvažnije, koji gotovo četiri decenije i te kako uspešno radi na najstarijim beogradskim pozorišnim daskama, verovao je u svoj opsesivni san da to može i mora biti kuća najboljih. Nadao se i zakonu o pozorištu.

U kući hroničnog umetničkog i socijalnog nezadovoljstva mnogo je i sindikata i – pretnji štrajkom. U toj mreži našao se i dojučerašnji upravnik. Rasplet male kućne drame počeo je sa onih „pet ličnih grašaka” koje su mu dosudili nezadovoljni sindikalci, navodno na mig iz jedne danas opozicione stranke.

Peca je poznat kao glumac koji ne odbija uloge. Tako je bilo i sa Upravnikom. Da li se zbog te „uloge” danas pokajao – to on najbolje zna. Mi znamo da će poslednji dobitnik Dobričinog prstena nastaviti da igra u Kneževom teatru i raznim drugim. Pozornicu mu, to je jasno, niko ne može uzeti. „Gluma je važnija od života i igraću dok budem mogao da mrdam”, da ga citiramo. I verujte ovom glumcu radoholiku, koji je u svoju biografiju upisao valjda 200 likova, više od 50 pred kamerama, koji je odigrao oko 1.500 „Šovinističkih farsi”, kome su se dogodile i dve premijere iste večeri, ali i predstave u dva obližnja grada (Paraćin i Ćuprija)... Izdvojimo naslove: „Kir Janja”, „Zločin i kazna”, „Mletački trgovac”, „Faust” 1 i 2. „Supermarket”..., saradnju sa Savinom, Vidom, Mijačem, Jagošem...

Momak s Vračara, kao đak Četrnaeste beogradske gimnazije, krenuo je sa Svetlanom Bojković u DADOV, to visoko glumačko „obdanište” – u kraju. Lane je ova amaterska pozorišna družina obeležila pola veka postojanja a u njenim analima videćete i mnoga druga poznata glumačka imena, među kojima je i Pecina kći Vanja Ejdus.

Supruga Milica je scenograf, a jedino sin Filip, mladi magistar koji se specijalizovao za civilno-vojne odnose, opredelio se za mesto u publici, premda ga se neki možda sećaju kao klinca-voditelja na TV. Ejdus – to se pamti!

Muharem Šehović