Само глумац

Од прошле недеље, у богатом репертоару Предрага Ејдуса један је лик мање. И то онај најстварнији: велики глумац није више и у улози Управника Народног позоришта. Та драма за њега је завршена – оставком и у току је потрага за лицем које ће се прихвати ове важне, али тешке и често незахвалне улоге. И популарни Пеца мало се „пецнуо” у оној фотељи испод слике Јована Бијелића, у управничкој соби на другом спрату позоришта.

Сећамо се како је Ејдус с нескривеним оптимизмом стао на кормило старог великог брода, знајући (а и други су га упозоравали) да већ давно у њега лагано продире вода и, дабоме, лађа полако тоне под теретом прекобројне посаде, беспосленог света и прашњавог пртљага наше позоришне прошлости. Модерна времена све мање познају овакве театре мастодонте (Драма–Опера–Балет...). Већина уметника у гломазном Народном позоришту сања онај „велики развод”, за добро свих ансамбала – и публике пре свега. Предраг Ејдус, који се некад окушао и на челу Драме, али, што је најважније, који готово четири деценије и те како успешно ради на најстаријим београдским позоришним даскама, веровао је у свој опсесивни сан да то може и мора бити кућа најбољих. Надао се и закону о позоришту.

У кући хроничног уметничког и социјалног незадовољства много је и синдиката и – претњи штрајком. У тој мрежи нашао се и дојучерашњи управник. Расплет мале кућне драме почео је са оних „пет личних грашака” које су му досудили незадовољни синдикалци, наводно на миг из једне данас опозиционе странке.

Пеца је познат као глумац који не одбија улоге. Тако је било и са Управником. Да ли се због те „улоге” данас покајао – то он најбоље зна. Ми знамо да ће последњи добитник Добричиног прстена наставити да игра у Кнежевом театру и разним другим. Позорницу му, то је јасно, нико не може узети. „Глума је важнија од живота и играћу док будем могао да мрдам”, да га цитирамо. И верујте овом глумцу радохолику, који је у своју биографију уписао ваљда 200 ликова, више од 50 пред камерама, који је одиграо око 1.500 „Шовинистичких фарси”, коме су се догодиле и две премијере исте вечери, али и представе у два оближња града (Параћин и Ћуприја)... Издвојимо наслове: „Кир Јања”, „Злочин и казна”, „Млетачки трговац”, „Фауст” 1 и 2. „Супермаркет”..., сарадњу са Савином, Видом, Мијачем, Јагошем...

Момак с Врачара, као ђак Четрнаесте београдске гимназије, кренуо је са Светланом Бојковић у ДАДОВ, то високо глумачко „обданиште” – у крају. Лане је ова аматерска позоришна дружина обележила пола века постојања а у њеним аналима видећете и многа друга позната глумачка имена, међу којима је и Пецина кћи Вања Ејдус.

Супруга Милица је сценограф, а једино син Филип, млади магистар који се специјализовао за цивилно-војне односе, определио се за место у публици, премда га се неки можда сећају као клинца-водитеља на ТВ. Ејдус – то се памти!

Мухарем Шеховић