Borba za „Astoriju” se nastavlja

U prošli petak dogodila se aukcija. Pozivam svakoga da izvuče svoj zaključak o pravičnosti, legalnosti i o konačnom ishodu, prihvaćenoj ceni. Jedino želim da kažem da vlasnici hotela„Astorija”, koje ja predstavljam, takvu cenu nikada ne bi prihvatili.Podsećam da je „Astorija” nepravilno nacionalizovana i da država nikada nije imala pravosnažni osnovda raspolaže hotelom. Takođe, svi rokovi za isplatu naknade na osnovu nacionalizacije su prošli, a poslednji zakonom propisani rok je istekao 1 januara ove godine, pa pošto naknada nikada nije isplaćena, onda je i država izgubila pravo na posed imovine, koju je ilegalno uzela. Evo, dok ovo pišem, jasno shvatam sav apsurd situacije u kojoj naša država već više od 60 godina sama gazi po pravima svojih građana.

Od decembra 1989. godine, od mog prvog javnog bavljenja politikom na sastancima inicijativnog odbora Demokratske stranke, baš ovde u hotelu „Astorija”, zalagao sam se za uvođenje pravne države. Koncept pravne države jednostavno znači uvođenje pravednih zakona i njihovo strogo poštovanje koje kontroliše nezavisno sudstvo. U „Pismu o namerama”, prvom programskom dokumentu Demokratske stranke objavljenom 18. januara 1990, pravna država je na prvom mestu kao neophodni princip za izgradnju jednog fer, demokratskog društva. Sve demokratski orijentisane stranke koje su nastale od tada takođe su u svojim programskim ciljevima na prvo mesto stavile koncept pravne države.

Kako je onda moguće da posle više od osam godina demokratske vlasti kod nas nije uspostavljena pravna država? Verujem da nije lako od jednog arbitrarnog sistema podložnog korupciji napraviti čvrst sistem pravičnih zakona i nezavisnog sudstva.To sam jasno video kao zamenik ministra pravde Srbije 2001. godine. Tada smo svesrdno započeli rad na donošenju novih pravičnih zakona i uspostavljanju nezavisnog sudstva. Nažalost, politički konsenzus o promenama se ubrzo raspao, čim je došlo do raskola u DOS koaliciji, i ja sam tada napustio Ministarstvo pravde. Očigledno je da suštinske reforme od tada tapkaju u mestu i da su međusobne borbe političkih stranaka i ekonomski interesi njihovih finansijera stavljeni iznad interesa građana i demokratije.

Sada je krajnje vreme za sprovođenje suštinskih promena u našem društvu. Ankete javnog mnjenja pokazuju da je većina naših građana za učlanjenje Srbije u EU. Građanižele da budu deo jedne čvrste zajednice, demokratski opredeljene i zasnovane na principu pravičnosti i pravne države. Oni žele pravnu zaštitu svojih građanskih prava. To je ono što želim i ja, kao jedan od vlasnika „Astorije”, a to žele i zaposleni u hotelu koju su doneli odluku o štrajku. Mi želimo da država poštuje naša građanska prava, a na prvom mestu da sama poštuje svoje zakone i da nepravedne zakone iz naše totalitarne prošlosti zameni pravednim. Zakon o restituciji je za evropski opredeljenu Srbiju neminovan. Bez zakonskog uređenja imovinske sigurnosti nemoguće je uspostaviti pravnu državu, funkcionalnu građansku demokratiju i efikasno regulisani ekonomski sistem.

I, na kraju,želim da predočim jedan vrlo ličan osvrt na moj porodični hotel „Astorija”. Ja sam ovde rođen, odavde sam išao u školu, ovde sam odrastao. Posmatrao sam svoje roditelje i baku kako su ovde mukotrpno živeli posle Drugog svetskog rata jer su proglašeni za neprijatelje režima. Moj otac advokat Milorad Đ. Ninković godinama posle rata nije mogao da se bavi advokatskim poslom, ni da dobije pasoš jer su mu bila oduzeta osnovna građanska prava, pa je neko vreme proveo i u zatvoru. Ali, to ga nije sprečilo da pokrene lavinu tužbi i parnica protiv države, da se bori za ono što mu je ilegalno oduzeto. Hotel je sagradio moje deda 1937. godine, uloživši u njega sav svoj kapital i trud. Prethodno je bio vlasnik hotela „Pošta” u Beogradu i nekih drugih ugostiteljskih firmi. Tokom više od 20 godina ugostiteljskog rada moj deda Đurđe S. Ninkovićsticao je kapital i znanje da bi sve to uložio u „Astoriju”. A deo tog kapitala deda je nasledio od svog oca, mog pradede, Staniše J. Ninkovića, zemljoradnika, gazde i preduzimljivog čoveka iz sela Vinča.„Astorija” je plod kolektivnog truda porodice Ninković, i ja osećam kao svoju moralnu dužnost da borbu za „Astoriju” nastavim.

Sudske parnice su u toku pred Opštinskim i Vrhovnim sudom. Uložićucelokupno svoje iskustvo i znanje koje sam stekao kroz 40 godina bavljenja advokaturom u Beogradu i Londonu da se one što pre reše u korist pravde i da se sudski potvrdi pravo Ninkovića na hotel „Astoriju”.