Борба за „Асторију” се наставља

У прошли петак догодила се аукција. Позивам свакога да извуче свој закључак о правичности, легалности и о коначном исходу, прихваћеној цени. Једино желим да кажем да власници хотела„Асторија”, које ја представљам, такву цену никада не би прихватили.Подсећам да је „Асторија” неправилно национализована и да држава никада није имала правоснажни основда располаже хотелом. Такође, сви рокови за исплату накнаде на основу национализације су прошли, а последњи законом прописани рок је истекао 1 јануара ове године, па пошто накнада никада није исплаћена, онда је и држава изгубила право на посед имовине, коју је илегално узела. Ево, док ово пишем, јасно схватам сав апсурд ситуације у којој наша држава већ више од 60 година сама гази по правима својих грађана.

Од децембра 1989. године, од мог првог јавног бављења политиком на састанцима иницијативног одбора Демократске странке, баш овде у хотелу „Асторија”, залагао сам се за увођење правне државе. Концепт правне државе једноставно значи увођење праведних закона и њихово строго поштовање које контролише независно судство. У „Писму о намерама”, првом програмском документу Демократске странке објављеном 18. јануара 1990, правна држава је на првом месту као неопходни принцип за изградњу једног фер, демократског друштва. Све демократски оријентисане странке које су настале од тада такође су у својим програмским циљевима на прво место ставиле концепт правне државе.

Како је онда могуће да после више од осам година демократске власти код нас није успостављена правна држава? Верујем да није лако од једног арбитрарног система подложног корупцији направити чврст систем правичних закона и независног судства.То сам јасно видео као заменик министра правде Србије 2001. године. Тада смо свесрдно започели рад на доношењу нових правичних закона и успостављању независног судства. Нажалост, политички консензус о променама се убрзо распао, чим је дошло до раскола у ДОС коалицији, и ја сам тада напустио Министарство правде. Очигледно је да суштинске реформе од тада тапкају у месту и да су међусобне борбе политичких странака и економски интереси њихових финансијера стављени изнад интереса грађана и демократије.

Сада је крајње време за спровођење суштинских промена у нашем друштву. Анкете јавног мњења показују да је већина наших грађана за учлањење Србије у ЕУ. Грађанижеле да буду део једне чврсте заједнице, демократски опредељене и засноване на принципу правичности и правне државе. Они желе правну заштиту својих грађанских права. То је оно што желим и ја, као један од власника „Асторије”, а то желе и запослени у хотелу коју су донели одлуку о штрајку. Ми желимо да држава поштује наша грађанска права, а на првом месту да сама поштује своје законе и да неправедне законе из наше тоталитарне прошлости замени праведним. Закон о реституцији је за европски опредељену Србију неминован. Без законског уређења имовинске сигурности немогуће је успоставити правну државу, функционалну грађанску демократију и ефикасно регулисани економски систем.

И, на крају,желим да предочим један врло личан осврт на мој породични хотел „Асторија”. Ја сам овде рођен, одавде сам ишао у школу, овде сам одрастао. Посматрао сам своје родитеље и баку како су овде мукотрпно живели после Другог светског рата јер су проглашени за непријатеље режима. Мој отац адвокат Милорад Ђ. Нинковић годинама после рата није могао да се бави адвокатским послом, ни да добије пасош јер су му била одузета основна грађанска права, па је неко време провео и у затвору. Али, то га није спречило да покрене лавину тужби и парница против државе, да се бори за оно што му је илегално одузето. Хотел је саградио моје деда 1937. године, уложивши у њега сав свој капитал и труд. Претходно је био власник хотела „Пошта” у Београду и неких других угоститељских фирми. Током више од 20 година угоститељског рада мој деда Ђурђе С. Нинковићстицао је капитал и знање да би све то уложио у „Асторију”. А део тог капитала деда је наследио од свог оца, мог прадеде, Станише Ј. Нинковића, земљорадника, газде и предузимљивог човека из села Винча.„Асторија” је плод колективног труда породице Нинковић, и ја осећам као своју моралну дужност да борбу за „Асторију” наставим.

Судске парнице су у току пред Општинским и Врховним судом. Уложићуцелокупно своје искуство и знање које сам стекао кроз 40 година бављења адвокатуром у Београду и Лондону да се оне што пре реше у корист правде и да се судски потврди право Нинковића на хотел „Асторију”.