More pere prljav novac

Podgorica – Šef odeljenja za Srbiju i Crnu Goru u Generalnom direktoratu za proširenje u Evropskoj komisiji Tereza Sobjeski nedavno je u Podgorici istakla da je "korupcija opšteproširena i predstavlja veoma ozbiljan problem, a državna uprava i dalje slaba i neefikasna" i praktično prozvala ministarstva ekonomije i finansija i resorne ministre Branimira Gvozdenovića i Igora Lukšića, Upravu za sprečavanje pranja novca, na čijem je čelu Predrag Mitrović, komisiju za hartije od vrednosti i za javne nabavke, kojima rukovode Zoran Đikanović i Marko Lazarević.

Nakon toga je vrhovni državni tužilac Vesna Medenica naredila detaljnu kontrolu svih kupoprodajnih ugovora koji se odnose na promet nekretnina u Crnoj Gori.

"Naložila sam preispitivanje rada svih agencija koje se bave prometom nekretnina, njihovih vlasnika, pribavljanje svih ugovora o prometu nepokretnosti, identifikovanje sačinilaca i proveravanje porekla novca koji je uložen za kupovinu nekretnina, a time i bankovne račune ugovarača, kao i da li su izmirene sve obaveze prema državi", rekla je Medenica.

Posebno je naloženo, rekla je ona, da se iz Centralnog registra Privrednog suda pribave podaci za registrovane kompanije čiji su vlasnici strani državljani.

Medenica je obelodanila da su upravo zbog toga nedavno potpisani sporazumi o saradnji sa tužiocima iz Rusije i Ukrajine kako bi se mogla proveriti strana ulaganja njihovih građana na teritoriji Crne Gore.

Niko u Crnoj Gori ne negira da korupcija postoji i da se pere ogroman novac.

Tako je Uprava za sprečavanje pranja novca saopštila da je glavna kočnica u njenom radu postojeći zakon. Zato iz Uprave ističu da predloženom izmenom ovog pravnog akta očekuju da im se omogući da, osim klasičnog finansijskog obaveštajnog rada, vrše inspekcijski nadzor nad agencijama za promet nekretnina i kontrolu kompanija koje posluju u Crnoj Gori.

Niko nije pokušao da demantuje ni navode iz najnovijeg izveštaja Evropske komisije koja je upozorila da je neodgovarajuće praćenje finansijskih transakcija, nekretnina i stranih investicija, a, pre svega, problem predstavljaju visoke sume novca koje u Crnu Goru dolaze iz Rusije.

O kakvim se "investicijama" radi, svedoče podaci da je, mimo svake kontrole, tokom ove godine u Crnu Goru kroz direktna ulaganja, prema podacima Centralne banke, ušlo 708,1 milion evra, ili čak 140 odsto više nego prošle godine. CBCG ističe da "stranci najčešće ulažu u crnogorske nekretnine, na koje se odnosi 57 odsto ukupnog priliva".

"Svaki treći evro stranog kapitala uložen je u domaća preduzeća i banke, dok je ostatak priliva direktnih investicija realizovan u formi unutarkompanijskog duga", navode iz CBCG. "Odliv stranih direktnih investicija za tri tromesečja iznosio je 370,6 miliona evra."

I u ovom obliku najviše novca je otišlo u nekretnine – 276 miliona, dok se 48,5 miliona odnosi na povlačenje udela stranog kapitala u domaćim bankama i preduzećima, a 44,6 miliona na investiranje crnogorskih kompanija u inostranstvu.