Zagrobni život je lep

Kult Dantea započinje još za pesnikovog života o čemu svedoči brzo širenje rukopisnih kopija i komentara njegove „Komedije”. U skladu sa praksom javnog čitanja na trgovima italijanskih gradova ustanovljenom tokom XIV veka, u jesen 1373. firentinske vlasti su zadužileBokača da objašnjava „Komediju” u crkvi Svetog Stefana. Ovu tradiciju, davno začetu u Firenci, poslednjih godina ponovo je, sa velikom uspehom, nastavio poznati italijanski glumac i režiser Roberto Beninji, dobitnik tri Oskara za film „Život je lep”.

Beninji je obnovio famu firentinskog vrhunskog pesnika (sommo poeta). Na početku, gotovo stidljivo, tumačio je i čitao Dantea studentima uuniverzitetskim aulama, publici u pozorišnim salama, da bi se tek kasnije „preselio” na trgove. Sve je počelo u leto 2006. na firentinskom trgu Santa kroče, u neposrednoj blizini Danteove kuće i crkve (Sv. Margarita) u kojoj je poeta prvi put ugledao Beatriče. Praćen strogim pogledom mermerne statue ovog pesnika, Beninjijev spektaklje trajao 13 večeri: po jedno za svako pevanje. Posle Firence, u brojnim italijanskim gradovima, „pakleni” Beninjijevone man show privukao je oko milion ljudi.

Firenca, srednjovekovni Volstrit

Beninji dajepublici lični portret autora „Komedije”.Ne krije da u Danteovim tercinama naročito ceni senzualni aspekt: „Biblija je religiozna i erotična. Ovde postoji religioznost i erotizam. Dok se sa Petrarkom zaljubljujemo, sa Danteom se vodi ljubav. U čitavom Petrarkinom Kanconijerunailazi se na ljubavne delove, ali ne kao kod Dantea koji izgovara najlepši ljubavni stih svih vremena i svih literatura, onaj u Vpevanju Pakla: „Usta mi je poljubio sav uzdrhtao”. Tu Dante sreće Frančesku koja priča o svojoj grešnoj ljubavi prema Paolu. Beninji ističe da, za razliku od drugih ljubavnika, Frančeska i Paolo ostaju ujedinjeni i u paklu i dele večnu patnju.

(/slika2)Beninji je nedavno svom „prijatelju” posvetio knjigu „Moj Dante” (izdanjeEinaudi) koja predstavlja destilat priča sa kojima je veliki komičar propratio čitanja Danteove „Komedije”: to je vesela i životna naracija o lepoti i ljubavi, religiji, Bogu i grehu, ali i o retoričkim figurama i akcentima.

U ovom svojevrsnomomažu pesniku (pomalo neozbiljnoj i laganoj knjizi), Beninji je objasnio da ono o čemu piše nema naučni, već lični karakter: „Kad kažem da je Božanstvena komedijaknjiževni vrhunac, to kažem baš zato što je zadovoljstvo čitati je, i ko zna šta smo izuzetno uradili da bismo zaslužili tako lep dar. Kao da nam je Bog rekao: „Vidite, bili ste toliko sjajni i dobri da želim da vas nagradim; poklanjam vam jednog koji će vam napisati Božanstvenu komediju”. Beninji piše da se o Danteu zna sasvim malo: „U svakom slučaju, ne treba ga zamišljati onako kako ga predstavljaju neke statue ili slike, ozbiljnog pogleda, sa dugačkim ogrtačem i kapuljačom na glavi: on je imao samo trideset pet godina kada je napisao Božanstvenu komediju, mladić koji je čak nosio lepe šarene pantalone. Jer, mnogo su se koristile boje u srednjem veku, koji se pogrešno opisuje kao mračni i strašni period. U stvari to je bila spektakularna epoha: Firenca je bila Volstrit trinaestog veka i florin je bio veoma jaka moneta. Svi su želeli da dođu u Italiju, a Firenca je bila najtraženiji cilj”.

Eko kao Vergilije

Uvod za Beninjijevu knjigu napisao je književnik Umberto Eko: „Ne treba da smeta, kao što je nekima zasmetalo, što se jedan komičar bavi Danteom. Sem što je glumac, Beninji je rafinirani intelektualac; iako se pojavljuje na sceni skačući kao klovn, on je izvanredan interpretator i istančani literata, sposoban da ponekad iznenadi čak i onoga koji ga dobro poznaje... Zato Beninjijeve lecturae Dantis pomalo predstavljaju izraz didaktičke vokacije, profesorski vesele... Čudo, koje možda ni on nije očekivao, jeste da su ga mase sledile... Stvari koje se događaju samo prorocima. Bolje da se zaustavi, u protivnom, jednog dana pašće mu na pamet da umnoži hlebove i ribe... Bolje je da se zamisli film u kojem Roberto Beninji ne prati sam svog Maestra na putovanju... Vergilija bih ja mogao da tumačim, za Beatriče već znam koga ima na umu Beninji; prokletnici...pa, za prokletnike treba samo da se odluči kogaodbaciti. Za blažene pravednike možda će biti potrebno da se radi na elektronskim trikovima, holografijama i virtuelnoj stvarnosti. Ali Dantea bi mogao da interpretira samo Beninji: ima toskanski akcenat, zastrašujuću mršavost, ljutiti izgled, i ljubav prema njegovim stihovima. Imam već naslov: Drugi život je lep”.

Nakon Italije, Beninji je nedavno započeo svetsku turneju, pod nazivom „Tuto Dante”. U Parizu, u Gran Reksu, jednoj od najvećih bioskopskih sala u Evropi, ponovo je oduševio publiku. Kao i uvek, na početku nudi komične intervencije (ovog puta na francuskom) – malo o Berluskoniju, malo o aktuelnoj političkoj situaciji u Italiji – a kasnije, mnogo poezije. Kada je Beninji izgovorio V pevanje iz Pakla na italijanskom, publika ga je dočekala stojećim ovacijama. Predviđeno je da svetska turneja traje čitavu godinu: posle brojnih evropskih gradova (Brisel, London, Minhen, Frankfurt, Bazel, Ljubljana...), Beninjijev šou seli se u Ameriku, da bi završio u Buenos Ajresu, u Argentini.