BILjANA, GRAĐANIN SRBIJE

Prošlog vikenda bio sam u zatvoru. Prvo sam prošao kapiju sa žicom, pa prijavnicu, pa detektor za metale, skinuo sam cipele i kaiš, da bi me na kraju smestili u ćeliju tri metra dugačku i metar i po široku, sa dve male stolice, jednim uzanim krevetom sa kojeg je bila skinuta posteljina dok je sa plafona žarilo jako svetlo. Teška metalna vrata škljocnula su iza mene i ostao sam zaključan da 30 minuta čekam najstarijeg zatvorenika u Švedskoj. Ženski zatvor Hinsenberg i njegova najpoznatija zatvorenica, nekadašnja predsednica Republike Srpske, Biljana Plavšić.

Fizički, u licu se i nije mnogo promenila od susreta od pre dve godine, možda joj ruke samo malo podrhtavaju. Da li od uzbuđenja, ili zbog godina. U tamnoplavom džemperu i tamnim pantalonama, smireno deluje, ponudila me je čajem i keksom. Šta se promenilo u njenom životu u poslednje dve godine? Dve molbe švedskim vlastima za pomilovanje, oba puta je odbijena. Ove godine joj ističe dve trećine izdržane kazne od 11 godina zatvora, što bi po švedskom zakonu trebalo da bude dovoljno da je puste na uslovnu slobodu. Hoće li i biti tako?

No, najnovija kampanja protiv Biljane Plavšić u švedskim medijima pokazuje kako i u zemlji u kojoj je ugodnost dovedena na nivo kulta, u hramu države blagostanja, u jednom političkom režimu dostojnom poštovanja, u banalnom verskom ili ideološkom ambijentu, u ovom slučaju puritanskom, neki mediji nečuveno lažu.

Naime, već godinama svetski mediji nastoje da naprave intervju sa Biljanom Plavšić, ona nije pozitivno odgovorila na više od 200 takvih zahteva. Nije htela da bude objekat interesovanja ni švedske ni neke druge javnosti. Jedini intervju pisanim medijima dala je pre dve godine „Politici”, a od elektronskih medija jednoj televiziji iz Banjaluke. Slavenka Drakulić joj je poslala nekoliko srceparajućih i udvoričkih pisama sa molbom za intervju za švedske novine, a pre toga je konstantno vređala po raznim novinama i knjigama.

„Kakva je to osoba, koji je njen problem”, upitala me je Biljana Plavšić.

No, nije Slavenka sama, tu je i izvesna Margaret Nordgren, koja je u švedskom magazinu „VI” u februaru ove godine objavila „intervju” sa Biljanom Plavšić. Prethodno je nekoliko meseci tražila razgovor sa njom, došla pred zatvor sa velikom tortom kao poklon za rođendan gospođi Plavšić, slikala se sa tortom i sliku poslala u zatvor. Onda se Plavšićeva smilovala i primila je na razgovor upozorivši je da to nije intervju i da ne dozvoljava da Margaret Nordgren uopšte prenosi za svoje novine bilo koji deo iz njenih knjiga. Nije vredelo, Margaret Nordgren je sve to ignorisala i u magazinu „VI” objavila gomilu neistina i neverodostojnih podataka.

Video sam taj švedski magazin. Odmah pored slike Biljane Plavšić objavljena je i velika fotografija ekshumiranih leševa iz Srebrenice.Margaret Nordgren tvrdi „da je gospođa Plavšić optužena i za Srebrenicu”. Haška optužnica za Biljanu Plavšić obuhvata period do kraja 1992. godine, a zločin u Srebrenici dogodio se u leto 1995. Švedska novinarka kaže da je u tribunalu pokazana slika Plavšićeve kako prelazi preko mrtvog tela Muslimana u Bijeljini da bi prišla i poljubila Arkana”. Slavenka Drakulić u svojoj knjizi tvrdi isto, samo prema njenim podacima bilo je više leševa. A ta „slika” nije prikazana u haškoj sudnici samo zato što slika i ne postoji, jer Plavšićeva i nije prešla preko leševa. Da se pozdravila s Arkanom, jeste, ali to još nije zločin. Slika sa leševima postoji samo u zlim mislima Slavenke i Margarete, samo što se nisu usaglasile u broju leševa.

Biljana Plavšić nije se nagađala sa tužilaštvom. Odbila je da svedoči protiv drugih, priznala je svoj deo krivice, jer nije imala fizičku snagu da prolazi kroz proces lažnih i pravih svedoka, kroz procesno mučenje koje je i neke muškarce stajalo smrti. Karl Bilt je na suđenju Biljani Plavšić rekao: „Njoj nikada nije dopušteno da učestvuje u razmatranju i donošenju odluka koje su se ticale rata, mira i vlasti”. A dobila je kaznu od 11 godina zatvora.

MargaretNordgren u magazinu „VI” kaže da su „prema švedskom Institutu za spoljne poslove Srbi pokrenuli najveće nasilje u Evropi posle Drugog svetskog rata, da su oni inicijatori svih nedaća koje su se dogodile u ratovima na prostoru bivše SFRJ”.

Biljana Plavšić je dobrovoljno otišla u Hag. Ona je državljanin i države Srbije, ona se nije skrivala niti je od Srbije tražila neke protivusluge. Svoj patriotizam nije naplaćivala. Srbija je zaboravila Biljanu Plavšić u zatvoru Hinsenberg, službenici ambasade Srbije ne obilaze je u zatvoru. Da li im je to zabranjeno? Da li ministarstvo koje sarađuje sa Hagom u opisu posla ima samo put do Haga ili treba da brine i kako da državljani Srbije posle Haga što pre dođu kući? Je li to ministarstvo samo „karta u jednom pravcu”?

Jesen će brzo, videćemo šta će uraditi švedska vlada. Ne znam šta će učiniti srpska vlada za svog državljanina. Biljana Plavšić se nada. Ima skoro 80 godina.