Lekari selu u pohode

Gornji Banjani – Tiho selo među brdima, sa južne strane planine Rajac na kojoj, svakog leta, priređuju glasovitu kosidbu, prekjuče je najednom živnulo. Autobus je dovezao tridesetak lekara, medicinskih sestara i humanitaraca Crvenog krsta i Centra za socijalni rad. Došli su iz Gornjeg Milanovca i odmah su učionice seoske škole postale ordinacije, a "niva" sa patronažnim sestrama i "kombi" sa paketima hrane i sanitarnih sredstava su se uspinjali do udaljenih kuća Poloma, Loznja i Teočina, okolnih sela gde ima siromašnih, inokosnih domaćinstava i nepokretnih bolesnika.

– Godinama unazad organizujemo pohode selu, a to znači da zdravstveni i humanitarni radnici svoj nedeljni odmor besplatno poklone stanovništvu udaljenih sela. Danas su u Banjanima lekari opšte prakse, hirurg, ginekolog, neuropsihijatar, stomatolog, internista i pedijatar. Tu je i apoteka, kućna nega i patronaža. Đaci sva četiri sela su razneli obaveštenja po kućama i očekujemo da ljudi iskoriste pomoć koja im je stigla na kućni prag – govori nam sekretar Crvenog krsta Tomislav Marković.

I zaista, iz varošice i sa okolnih brda pristizali su pacijenti. Ne treba posebno naglašavati da je reč o starijim seljanima, najčešće jedinim stalnim stanovnicima koji "održavaju vatru" u domaćinstvima. Najviše ih je iz brdovitog Poloma i iz teočinskog zaseoka Stranjaši i svi su – došli peške.

– Pešačili smo čitav sat, jer u Polom autobus ne dolazi. Muž mi je epileptičar, meni ne valja ni srce, ni stomak, bole me i noge – žali se Milunka Đurović, stara 77 godina; njen komšija Sreten Petrović, godinu stariji, takođe se žali na noge, a zaradio je to još 1950. godine na albanskoj granici "gde si morao satima da ležiš u snegu ako ti je do glave stalo".

Najstariji među pacijentima su Koviljka i Selimir Vasilijević. Njemu je 87, a supruzi tri godine manje. Pošli su od kuće u deset, a stigli u 12 sati i deset minuta. Dva debela časa pešačenja za starce je ogromna kazna, a valja se, kad obave preglede i uzmu lekove, vratiti kući, u povratku sve je uzbrdo. Vladisav Živanović iz Teočina, kome do osamdesete fale dve godine, kaže da je "za sve kriva krštenica, bolujem od starosti, sinko". Supružnici Radmila i Miloš Živanović će iduće godine navršiti osamdesetu, rođeni su u istom danu, i boluju od iste bolesti – istrošeno srce.

Znatno mlađa Mira Teodosijević (58) dovela je muža Predraga koji je, pre dva i po meseca operisao srce na Dedinju, dovela ga na kontrolu.

– Ovo što su došli ne može ničim da se plati. Sve smo završili za dva sata, a ne bismo u Milanovcu obavili ni za sedan dana. Vraćamo se kući na tortu, danas je Predragu rođendan, navršava šezdeset osmu – smeje se Mira.

Bilo je kod lekara i mlađih, najviše kod interniste, a najčešća bolest je visok krvni pritisak. Uglavnom je uzrok isti: iza njih su krsne slave, Lučindan, Đurđic, Aranđelovdan, a svakodnevno su i svinjokolji, pa "ubili nas čvarci", kažu. Beše i nekoliko najmlađih, uglavnom kod stomatologa; poneko je ostao bez zuba, poneko će morati da ode u grad radi popravke.

Na kraju, za ručkom koji su gostima priredili zahvalni Banjanci, saopštiše i učinak: ordinacija opšte medicine imala je 50, internista 44, hirurg i neuropsihijatar po šest, ginekolog tri, stomatolog devet i pedijatar 12 pacijenata – sve skupa 137 intervencija. Apotekarka je uručila lekova za dvesta recepata. Ekipa kućne nege je obišla sedam domaćinstava, humanitarci su pakete hrane ostavili u šest najsiromašnijih porodica.