Лекари селу у походе

Горњи Бањани – Тихо село међу брдима, са јужне стране планине Рајац на којој, сваког лета, приређују гласовиту косидбу, прекјуче је наједном живнуло. Аутобус је довезао тридесетак лекара, медицинских сестара и хуманитараца Црвеног крста и Центра за социјални рад. Дошли су из Горњег Милановца и одмах су учионице сеоске школе постале ординације, а "нива" са патронажним сестрама и "комби" са пакетима хране и санитарних средстава су се успињали до удаљених кућа Полома, Лозња и Теочина, околних села где има сиромашних, инокосних домаћинстава и непокретних болесника.

– Годинама уназад организујемо походе селу, а то значи да здравствени и хуманитарни радници свој недељни одмор бесплатно поклоне становништву удаљених села. Данас су у Бањанима лекари опште праксе, хирург, гинеколог, неуропсихијатар, стоматолог, интерниста и педијатар. Ту је и апотека, кућна нега и патронажа. Ђаци сва четири села су разнели обавештења по кућама и очекујемо да људи искористе помоћ која им је стигла на кућни праг – говори нам секретар Црвеног крста Томислав Марковић.

И заиста, из варошице и са околних брда пристизали су пацијенти. Не треба посебно наглашавати да је реч о старијим сељанима, најчешће јединим сталним становницима који "одржавају ватру" у домаћинствима. Највише их је из брдовитог Полома и из теочинског засеока Страњаши и сви су – дошли пешке.

– Пешачили смо читав сат, јер у Полом аутобус не долази. Муж ми је епилептичар, мени не ваља ни срце, ни стомак, боле ме и ноге – жали се Милунка Ђуровић, стара 77 година; њен комшија Сретен Петровић, годину старији, такође се жали на ноге, а зарадио је то још 1950. године на албанској граници "где си морао сатима да лежиш у снегу ако ти је до главе стало".

Најстарији међу пацијентима су Ковиљка и Селимир Василијевић. Њему је 87, а супрузи три године мање. Пошли су од куће у десет, а стигли у 12 сати и десет минута. Два дебела часа пешачења за старце је огромна казна, а ваља се, кад обаве прегледе и узму лекове, вратити кући, у повратку све је узбрдо. Владисав Живановић из Теочина, коме до осамдесете фале две године, каже да је "за све крива крштеница, болујем од старости, синко". Супружници Радмила и Милош Живановић ће идуће године навршити осамдесету, рођени су у истом дану, и болују од исте болести – истрошено срце.

Знатно млађа Мира Теодосијевић (58) довела је мужа Предрага који је, пре два и по месеца оперисао срце на Дедињу, довела га на контролу.

– Ово што су дошли не може ничим да се плати. Све смо завршили за два сата, а не бисмо у Милановцу обавили ни за седан дана. Враћамо се кући на торту, данас је Предрагу рођендан, навршава шездесет осму – смеје се Мира.

Било је код лекара и млађих, највише код интернисте, а најчешћа болест је висок крвни притисак. Углавном је узрок исти: иза њих су крсне славе, Лучиндан, Ђурђиц, Аранђеловдан, а свакодневно су и свињокољи, па "убили нас чварци", кажу. Беше и неколико најмлађих, углавном код стоматолога; понеко је остао без зуба, понеко ће морати да оде у град ради поправке.

На крају, за ручком који су гостима приредили захвални Бањанци, саопштише и учинак: ординација опште медицине имала је 50, интерниста 44, хирург и неуропсихијатар по шест, гинеколог три, стоматолог девет и педијатар 12 пацијената – све скупа 137 интервенција. Апотекарка је уручила лекова за двеста рецепата. Екипа кућне неге је обишла седам домаћинстава, хуманитарци су пакете хране оставили у шест најсиромашнијих породица.