Kriza ne pogađa proizvođače autobusa

Dok auto-industrija u svetu propada, srpski proizvođači autobusa sve više izvoze. Tako barem izgleda prema podacima poslovnih timova najvećih domaćih kompanija poput beogradskog „Ikarbusa”, novosadskog „Neobusa” i preduzeća „Vulović transport” iz Kragujevca.

Ovi proizvođači kao da ne osećaju posledice ekonomske krize. Tvrde da će u ovoj godini zaraditi više novca nego lane. Najavljuju izvoz upravo u zemlje čija je auto-industrija najviše osetila posledice finansijskog sloma, ali i na tržište Ruske Federacije i zemalja Bliskog istoka.

Tako u „Neobusu” kažu da su im najveći kupci iz Saudijske Arabije, odakle je inače i vlasnik preduzeća koji namerava da uskoro sklopi sporazum o izvozu autobusa u Izrael.

– Ipak, najznačajniji posao u naredne tri godine biće prodaja 432 međugradska autobusa na holandsko tržište. Najpre ćemo im isporučiti tri vozila u sklopu pilot projekta, a posle toga sledi izvoz 12 autobusa mesečno. Za taj posao dobićemo 25 miliona evra – kaže Ostoja Simetić, šef Informativne službe „Neobusa”.

On dodaje da će ovo preduzeće, zahvaljujući ugovoru sa Holanđanima, zabeležiti veći izvoz nego prošle godine i ističe da je plan „Neobusa” da u narednom periodu sklopi sporazume sa partnerima iz Rumunije i Bugarske, ali i da pokuša da se probije na rusko tržište na koje odavno „puca” i konkurentski „Ikarbus”.

Iz ove beogradske kompanije, čijih je 39,22 odsto akcija prošle godine kupio ruski „Avtodental servis”, poručuju da će dve trećine proizvedenih autobusa plasirati upravo u Rusku Federaciju.

– Biznis planom smo predvideli da ove godine proizvedemo oko 350 vozila, od čega ćemo 80 prodati partnerima u Italiji, dok će ostatak ići u Rusiju. To tržište je naša najveća izvozna šansa, a tamo smo se već dobro pozicionirali jer su naši autobusi prošli testove na sibirske hladnoće i pokazali odlične rezultate – kaže Srećko Nijemčević, generalni direktor „Ikarbusa”. On najavljuje da će ove godine proizvodnja u zemunskoj fabrici biti veća oko 15 odsto u odnosu na 2008. godinu, kada je proizvedeno 300 autobusa.

Nijemčević, ipak, priznaje da je zbog ekonomske krize „Ikarbus” nedavno izgubio posao u Ujedinjenim Arapskim Emiratima vredan 27 miliona evra, a zbog opšte besparice i „Neobus” nikako da Banjaluci proda prvi kontingent gradskih autobusa. Uprkos tome, novosadski proizvođač sprema se da kupcima na domaćem tržištu proda autobuse od nerđajućeg čelika, koji u proseku koštaju od 170.000 do 210.000 evra, a koje je već kupio lokalni autoprevoznik iz Bajine Bašte.

Da je srpsko tržište željno novih autobusa pokazuje i primer Kragujevca, gde odskoro saobraća prvi ekološki autobus na prirodni gas. Njega je proizvelo preduzeće „Vulović transport” u saradnji sa beloruskim partnerom MAZ-om, a cena je oko 150.000 evra. Prema rečima Zorana Vulovića, vlasnika kragujevačke kompanije, sledeće godine bi i privatni autoprevoznici u Beogradu mogli da kupe ova vozila, a očekuje se da će i prevoznici u ostalim gradovima Srbije pokazati interesovanje za ekološke autobuse.

– Tržište Srbije je veoma važno, ali dobili smo šansu da ova vozila prodajemo i u državama Evropske unije, što ćemo svakako iskoristiti. Trenutno ekološke autobuse pravimo u proizvodnom pogonu u Kragujevcu, a beloruski partner planira da ovde otvori fabriku odakle bismo vozila na prirodni gas izvozili u Evropu – ističe Vulović i naglašava da bi izgradnja fabrike trebalo da počne do kraja godine.

O proširenju proizvodnih kapaciteta zasad ne razmišljaju u „Ikarbusu” i „Neobusu”, iako čelni ljudi tih kompanija, uprkos sve žešćoj ekonomskoj krizi, veruju da će proizvodnja autobusa premašiti prošlogodišnji nivo.

N. Miković