Stara i nova vremena

Najnovija knjiga arhitekte Aleksandra Milenkovića, „Sudbina doktrina”, predstavlja zbir tekstova i studija objavljenih u dnevnim listovima, časopisima tokom proteklih 40 godina, a većina je publikovana na dnevnim stranicama Kulturne rubrike našeg lista. Specifičnost ove knjige je u tome što povodom svakog teksta, objavljenog pre 35 godina, autor sada sa vremenske distance iznova komentariše sopstveni sud. „Sudbina doktrina” je svedočanstvo o višedecenijskim kretanjima u srpskoj arhitekturi i urbanizmu, primenjenoj umetnosti i dizajnu.

„Ovi naknadni sudovi pokazuju koliko sam u trenutku analize nekog projekta, objekta, pojave bio u pravu, koliko sam bio u stanju da pored estetskih anticipiram i određene funkcionalne odlike. Najdragocenija ocena za neki objekat je kada neko i posle više decenija pogleda zgradu i kaže da je divna”, kaže Milenković.

Knjiga „Sudbina doktrina” sastoji se iz nekoliko poglavlja koja se odnose na regionalno neimarstvo, interpolaciju, rekonstrukciju i restauraciju, funkciju i modelovanje, objekte kao generatore razvoja grada, nacionalni i ideološki simbolizam, na urbani dizajn, kontroverze i fenomenologiju konkursa. Milenkovićevi eseji i prikazi govore i o enterijerima i dizajnu nameštaja, ulozi arhitekata i njihovih strukovnih udruženja, o salonima arhitekture i izložbama.

– Nebrojeno puta u svojoj poluvekovnoj graditeljsko-kritičarsko-teorijskoj praksi dospevao sam u situaciju da svesno ili nesvesno, tendenciozno ili usputno apostrofiram postojanje ili nepostojanje određene doktrine u ostvarivanju nekog poduhvata. Kroz eseje sabrane u ovoj knjizi moguće je sagledati kakvu su sudbinu doživele pojedine doktrine u arhitekturi, kaže Milenković, ističući da su graditeljski poduhvati često dovođeni u fazu stagnacije ili potpunog kolapsa zbog dogmatske okoštalosti, marginalizovanja iskustava, voluntarizma.

Aleksandar Milenković objavio je desetak knjiga iz oblasti arhitekture, a tokom plodne karijere projektovao je oko 40 objekata i 60 enterijera.

Sećajući se vremena kada je radio projektovanje unutrašnjih prostora, Milenković kaže da tada nije postojao široki dijapazon standardnih artikala pa je, na primer, sam kreirao lampe od kovanog gvožđa. U skladu sa „starim” vremenima, arhitekta Milenković se priseća i svog angažmana na hotelu „Moskva” kada je, kao što naglašava, tri godine proveo na gradilištu „grizući malter”, što je danas retkost.

Prvu arhitektonsku kritiku Milenković je objavio u novosadskom „Dnevniku”, a od 1964. objavljivao je prikaze u „Politici”. Aleksandar Milenković ističe da je jedini kritičar arhitekture koji je u našoj zemlji dobio nagradu za arhitektonsku kritiku, tačnije za seriju objavljenih knjiga u ovoj oblasti. U biografiji Aleksandra Milenkovića zabeležene su i nagrada ULUPUDS-a i pohvale 14. Salona arhitekture za zbornik „Kritičke filozofeme arhitekture”. Specijalno priznanje Saveza arhitekata Srbije pripalo mu je za naučnu studiju „Arhitektura – horizonti vrednovanja”, a monografija „Arhitektura politika ultra” nagrađena je na Šestom salonu arhitekture u Nišu.

Aleksandar Milenković je dobitnik nagrade ULUPUDS-a za životno delo.

Rođeni Vrščanin, Milenković je posvetio svoje radove i ovom gradu, objavivši kolumne iz „Vršačkih vesti” u knjizi „Urbani sentimenti – anahronika lepe varoši”. U skladu sa svojim širokim angažmanom, u koji spadaju i pisanje kratkih priča i aforizama, Milenković priprema i knjigu likovnih prikaza posvećenih izložbama umetnika panonske regije.